Božić po gregorijanskom kalendaru

Bozic-po-gregorijanskom-kalendaru-39
Božić po gregorijanskom kalendaru proslavljaju Rimokatolička crkva, protestantske i Anglikanska crkva, kao i neke pravoslavne crkve koje su prihvatile novo računanje vremena.Beogradski nadbiskup Stanislav Hočevar predevodio je svečanu misu u crkvi Uzvišenja Presvetoga križa u Nišu. Crkva uzvišenja svetog Križa bila je prepuna vernika koji su uz Ponoćnu misu dočekali Božić. Vernici kažu da je ovaj praznik za njih poseban.
Nadbiskup Hočevar čestitao je svim vernicima Božić i poručio da greh i sklonost ka egocentričnim stvarima ne pripadaju ljudskoj ličnosti. Pozvao je sve vernike da se mole jedni za druge.
Čestitajući Božić svim vernicima koji taj praznik slave 25. decembra, Hočevar je poručio da kultura naših međusobnih odnosa nije u tome da jedni druge potčinjavamo, nego da jedni druge obogaćujemo.
„Dokle god svi ljudi na svim nivoima ne zažive Isusovo milosrđe prema nama samima, među nama će biti nerazumevanja, sukoba i mržnje“, naveo je Hočevar u Božićnoj poslanici.
„Slavljenje Božića zato i jeste tako lepo, bogato, očaravajuće, jer sa velikim zanosom otkrivamo koliko smo nekome dragoceni, važni, koliko smo očekivani i dobrodošli, koliko smo u njemu jedinstveni, uvek postavljeni na pravo mesto i u pravi položaj. Omogućimo i mi takvo slavlje jedni drugima“, poručio je Hočevar.
Hočevar je naveo da slaveći godinu milosrđa nužno treba da otkrijemo najtemeljniju i najosnovniju stvarnost, a to je da samo pravi odnosi prema svemu i svakome menjaju svet.Prema jevanđeoskom predanju, Isus Hristos je rođen 25. decembra u Vitlejemu pa se, uz razlike u kalendarima, taj datum kao početak nove ere i nove istorije čovečanstva poštuje u celom hrišćanskom svetu.
U hrišćanstvu se veruje da je Hristovo rođenje donelo svetlost istine ljudskom rodu i da je tim događajem ispunjeno starozavetno proročanstvo o rođenju Spasitelja.
Vernici u katoličkim i drugim crkvama zapadnog obreda na Božić se klanjaju jaslama, u kojima je simbolično predstavljena scena rođenja sa Bogomladencem, Marijom i Josifom.
Običaj da se u crkve postave jasle, sa figurama koje dočaravaju siromašne uslove staje u kojoj je Hristos rođen, potiče iz 13. veka. Takve jasle u svojim domovima danas imaju i vernici.
U kućama vernika Rimokatoličke crkve venac-advent je ispleten od slame i borovih grančica, ukrašen purpurnim vrpcama i ima četiri crvene sveće, zbog četiri nedelje posta, koje se pale jedna po jedna, svake nedelje uoči Božića.