Данас је Васкрс

Православне цркве и верници обележавају Васкрсење Христово, јеванђељски догађај којим је пре више од два миленијума почела новозаветна историја човечанства.Православни верници славе Васкрсење Исуса Христа, хришћански празник над празницима који је основа новозаветне проповеди и вере у спасење.Патријарх српски Иринеј служио је у Храму Светог Саве на Врачару васкршњу литургију која је почела у поноћ, црквеним звонима, литијом и првом молитвом пред затвореним вратима Храма, чиме је почело обележавање Васкрса.
„Нека радост васкршњих празника испуни домове, нек унесе трајну радост у њих, а пре свега у ваша срца, јер ако је у срцима, биће и у вашим домовима, тамо где радимо и живимо, на сваком месту“, рекао је патријарх.
Литургији у Храму Светог Саве, поред великог броја верника, присуствовали су премијер Ивица Дачић, саветник председника Оливер Антић, државни секретар у МУП-у Владимир Божовић, директор Канцеларије за вере Миле Радојевић, принцеза Јелисавета Карађорђевић, као и представници верских заједница.
Васкрс се прославља у свим храмовима Српске православне цркве у земљи и региону, као и православним црквама широм света.
За Васкрс се прва молитва служи пред затвореним вратима храмова која се отварају тачно у поноћ када се први пут после Великог петка и Велике суботе, у знак радости васкрсења оглашавају прва звона.
Уз празничну литургију, у свим храмовима Српске православне цркве чита се посланица патријарха Иринеја.
Пут спасења људском роду
Суштину и начело хришћанске вере објаснио је свети апостол Павле чија је проповед оснажила и усмерила новозаветну веру.
У православним хришћанским црквама се на Васкрс отварају Царске двери на олтару чиме се симболично указује да је Исус својим васкресењем победио таму и смрт и отворио рајска врата и пут спасења читавом људском роду.
Према јеванђељима, догађај се збио на гробу Христовом, а радосну вест је женама мироносицама, „Марији Магдалени и другој Марији“, саопштио анђео благовесник Гаврило.
„А лице његово бијаше као муња и одјело његово као снег“, записао је јеванђелист Матеј описујући архангела Гаврила који седи на „гробном камену“ и показује прстом на празан гроб.
Према одлукама Никејског сабора (325. године) које до данас поштују све православне цркве, Васкрс треба славити у прву недељу пуног месеца после пролеће равнодневнице, али обавезно после јеврејске Пасхе.
Према хришћанском предању, Исус је умро у дане Пасхе па се у неким језицима овај назив задржао и за празник његовог Васкрсења. Познато је такође да су рођење Исуса Христа, његово страдање и васкресње најавили старозаветни пророци који ће, како проповеда хришћанство, опет доћи да најаве његов други долазак међу људе.
Симбол обнављања природе и живота
Васкрс је покретан празник, који се одређује према природном календару и увек се везује за недељу са одступањем од 35 дана – од 4. априла до 8. маја.
Васкршње славље је за вернике крај Великог поста, а први мрсни залогаји су васкршња јаја која, се према древном обичају, фарбају у црвено као симбол проливене крви Христове.
Према предању, прва јаја је цару Тиберију поклонила Марија Магдалена која је у Рим дошла са поруком о Васкрсењу.
Јаје је симбол обнављања природе и живота, васкршње црвено јаје значи радост и за оне који га дају и који га примају.
Прво обојено јаје, оставља се на страну до идућег Васкрса и зове „чуваркућа“.
На православним васкршњим иконама и фрескама слика се благовесник Гаврило на гробном камену, а најлепша представа сачувана је у манастиру Милешеви крај Пријепоља, задужбини српског краља Владислава из 1234. године, која је проглашена за слику претходног миленуијума.
Васкрс хришћани славе три дана, па су у календару СПЦ црвеним словом обележени Васкршњи понедељак и Васкршњи уторак.
У СПЦ православни верници размењују поздраве – Христос васкрсе! Ваистину васкрсе!