Bez državne pomoći šabačkim preduzetnicima

slike-sapca-25
Šabac – Lokalna vlast u Šapcu najavila je niz velikih projekata u narednim mesecima. Svakako najvažniji poduhvat je izgradnja auto-puta Ruma-Šabac, za koji je ministarka Zorana Mihajlović rekla da će započeti krajem ove godine. Međutim, lokalna vlast je već otpočela pregovore sa velikom kanadskom kompanijom da ovaj auto-put bude realizovan kao koncesija.
Po svim parametrima, a najvažniji je da ovom trasom prođe više od deset hiljada vozila dnevno, auto-put je i te kako neophodan.
Takođe, lokalna vlast je preuzela korake za izgradnju međunarodne luke koja bi imala promet nekoliko miliona tona kabastih tereta. Uz to, železnički most na većem delu nije zaštićen od rđe ni farban dugo godina. Mnogo se očekuje od dolaska japanske korporacije u auto-industriji, koja bi zapošljavala oko 1.700 radnika.
Pregovori se vode od februara prošle godine, i da nije toga bilo ova fabrika bi bila izgrađena u Bugarskoj, a bilo je pokušaja da se ona gradi, po republičkoj vlasti, u Kruševcu ili Kraljevu.
Sa najvećom industrijskom zonom u zemlji, od čega je 200 hektara u režimu slobodne zone, Šabac je u italijanskoj privrednoj komori označen kao najbolje mesto za investicije. Ovde već posluje pet italijanskih firmi, a oko dvadesetak domaćih preduzeća je kupilo zemljište, i očekuje se zapošljavanje oko 400 radnika. Kada je italijanska firma za proizvodnju obuće ovde tražila obučene radnice, ovdašnja filijala Zavoda za zapošljavanje odbila je da dostavi evidenciju o tome. Ipak, gradska vlast je organizovala sastanak sa nezaposlenim radnicama i očekuje se da u maju počne proizvodnja. S obzirom da oko polovine stanovništva živi na selu gradska uprava pripremila je 84 programa za selo. Do sada subvencionisano je kopanje dubokih bunara, tako da samo u Pocerini jagoda se gaji na hiljadu hektara. Takođe, domaćinstvima se besplatno ustupaju sušare koje treba da dupliraju zaradu od voća i začinskog bilja. U izgradnji je savremena kvantaška pijaca gde bi se poljoprivredni proizvodi čuvali u hladnjačama i ujedno i pakovali, čime bi se postigla znatno veća cena.
Kamen spoticanja bilo je izmeštanje Uprave za agrarna plaćanja iz Šapca u Beograd koju je finansirala Evropska unija. Zbog toga što nema dovoljan broj zaposlenih u ovoj upravi Srbija neće moći da koristi pretpristupne fondove Evropske unije. Ipak, Šabac ima izuzetnu saradnju sa Evropskom unijom, koja je finansirala izgradnju postrojenja za preradu otpadnih voda kao i u regionalnu deponiju. Time će čitavo ovo područje biti obeleženo kao ekološka regija, što mnogo znači stranim investitorima. Grad je pripremio nekoliko projekata koji bi se finansirali iz EU. Jedan od značajnijih je izgradnja toplane na biomasu kao i izgradnja obaloutvrde kod Čevrntije, čime bi se dugoročno zaštitio čitav ovaj kraj od poplava. S druge stane Šabac je imao spremne projekte za navodnjavanje 8.000 hektara oranica u Mačvi, ali republička vlast, uprkos obećanjima, to nije sprovela u delo.
Najveći pomak je u shvatanju duha preduzetništva, da niko sa strane neće omogućiti razvoj do samih građana i lokalne samouprave, a gradska uprava voljna je da pomogne svakog ko ima ideju za biznis. Posebno mesto imaju zadruge, pogotovo gde su žene, i biće potpomognute i marketinški i finansijski. Već sada realizuju se dva programa ženskog preduzetništva: za preradu hrane kao i u tkanju i šivenju. Na spisku nezaposlenih je oko 12.000 lica, a plan je da se ove godine zaposli oko dve hiljade. Takođe planirano je da umesto 75 miliona evra koliko donese poljoprivreda podsticajnim merama i programima ova cifra bude udvostručena.
http://www.danas.rs