Pobusani ponedeljak je pokretni praznik pravoslavne crkve posvećen mrtvima. Toga dana, po narodnom verovanju i običaju, treba „pobusati“ grobove umrlih srodnika busenjem sa zelenom travom. U nekim krajevima Srbije, na ovaj dan se kao na Zadušnice izlazi na groblja, pale se sveće, uređuju grobovi, a sveštenici drže parastose i pomene za pokoj duše. Veruje se da je ovaj stari običaj poreklom ruski. U nekim krajevima Srbije i ponedeljak posle Vaskrsa obeležava se kao pobusani ponedeljak.
O njemu je pripovedao i sam Vuk Stefanović Karadžić nazivajući ga u svom rečniku i Ružičalo jer se na ovaj dan pored grobova sadilo novo cveće, najčešće ruže. Prema verovanjima u nekim krajevima Srbije, na ovaj dan valja i da se mladi momci i devojke okupe, okite se venčićima od vrbovog pruća pa da pevaju, igraju i vesele se. Zato je Vuk Karadžić u svoj rečnik pored reči Ružičalo za ovaj dan dodao i reč Družičalo, kako se u nekim krajevima nekada davno ovaj ponedeljak zvao…