Danas, 31. maja, obeležava se Svetski dan borbe protiv duvanskog dima.
Prošlogodišnja istraživanja Republičkog zavoda za statistiku pokazuju da u populaciji starosti 15 i više godina puši 37,9 odsto muškaraca, odnosno 31,6 odsto žena. To znači da smo u samom vrhu Evrope prema broju pušača i da uprkos raznim merama države da utiče na smanjenje broja zavisnih od duvana ne uspevamo da se izborimo s ovim porokom.
Kada je reč o zemljama Evropske unije, ubedljivo “vode” Grci među kojima ima 38 odsto pušača, a slede Bugari (35 odsto) i Hrvati (33 odsto).
Najmanje pušača ima u Švedskoj – svega 11 procenata – a slede Finska (19 odsto) i Malta (20 odsto).
Prema istraživanju koje je sproveo Eurobarometar, 59 odsto pušača pokušalo je da ostavi cigarete, a 19 odsto je to učinilo u poslednjih godinu dana. Međutim, veliki broj njih brzo se vraća cigaretama.
Prema otkrićima najnovije studije, objavljene u poznatom medicinskom časopisu „The New England Journal of Medicine”, kod pušača je povećan rizik da obole od infekcija, bolesti bubrega, organa za varenje usled poremećenog dotoka krvi, kao i nekih bolesti srca i pluća, koje do sada nisu povezivani sa pušenjem.
Autori studije tvrde da samo pet pomenutih oboljenja u Americi uzrokuje 60.000 smrti na godišnjem nivou, uz već poznate brojeve da zbog ostalih bolesti vezanih za duvan u SAD svake godine umre blizu pola miliona ljudi. Ranija lista bolesti sadržala je 21 oboljenje, uključujući i 12 vrsta raka.
Bolesti, čija je direktna veza sa pušenjem do sad bila poznata i dokazana jesu: rak jednjaka, želuca, debelog creva, jetre, pankreasa, grla, bešike, bubrega, grlića materice, usta i usne duplje, akutna mijeloidna leukemija, ali i dijabetes, bolesti srca, šlog, ateroskleroza, aneurizme i druge bolesti arterija, hronične bolesti pluća, upale pluća, grip i tuberkuloza.