I pored velikog prirodnog potencijala i plodne Mačve, najveće količine povrća na početku sezone stižu iz Albanije, Turske, Makedonije i drugih mediteranskih zemalja. Nažalost, strana tržišta i dalje su nedostupna našim povrtarima.U Gornjoj Vranjskoj plastenicima je prekriveno 150 hektara. Po jednom hektaru povrtari u dve sezone proizvedu i do 50 tona paradajza i krastavaca. Međutim, samo jedan proizvođač iz ovog kraja svoje proizvode izvozi na strano tržište. Ostali se bore u Srbiji sa konkurencijom iz Alabanije,Turske, Makedonije i drugih mediteranskih zemalja.
Radiša Stojićević iz Gornje Vranjske ubira prvi ovogodišnji rod paradajza. Svake godine prvi plasman bude u periodu od 5. do 15. juna. Za to vreme i oni koji su odolevali da ga jedu, skeptični zbog tretiranja hemijskim sredstvima, već su kupovali paradajz koji se prodaje kao „uvozni“, iz Makedonije ili Grčke. Međutim, stvarnost je drugačija.
„Skoro sav paradajz koji se ovde prodaje, stiže iz Albanije. Negde oko 80 odsto je iz Albanije, a ostalih 20 odsto iz drugih zemalja. On je najjeftiniji, i zbog toga se najbolje prodaje na našem tržištu“, kaže Radiša Stojićević.
To je konkurencija sa kojom povrtari ne mogu da izdrže utakmicu, kaže naš sagovornik. Ranije je to bila samo Grčka i Makedonija, ali dolazak povrća iz Albanije drastično je uticao na cene domaćeg proizvoda.
„Ja sumnjam da se to kontroliše. Pitanje je da li sanitarna inspekcija ima u sve to uvid kad se njima isplati da prodaju paradajz ovde i to ispod svake cene“, ističe Radiša.