u Netaknutoj prirodi, na ostrvu Adica nasred Drine, kod Mačvanskog Prnjavora, Radivoje Srdanović i njegova supruga Bisa gaje autohtonu rasu svinja – mangulice. Želeći da pobegnu od modernog dobra, Srdanovići ne razmišljaju o plaćanju računa, niti šta rade komšije, jer su potpuno odvojeni od savremenog života i jedini stanovnici na ovom ostrvu.Za razliku od većine drugih koji do svojih kuća stižu peške, biciklom ili automobilom, Radivoje Srdanović do svog doma stiže motornim čamcem. Tako odlazi u prodavnicu u nabavku, ali i na kafu do prvog komšije na suvom koji je od njega udaljen kilometar vodom i nekoliko kilometara putem. Čamcem do njega stižu i prijatelji, koje prevozi sa obale Drine u Mačvanskom Prnjavoru, do ostrva Adica gde je u netaknutoj prirodi sagradio dom. Na ulasku u posed okružen vodom dočekuju nas psi, mangulice, koze, ovce i kokoške.
„Sve je autentično. Naš cilj je da dokažemo i pokažemo da se može živeti daleko od civilizacije, od evro standarda koje moderan način života zahteva. Mi smo se vratili iskonu. Kako su se generacije odgajale ranije, bez struje, bez vode, bez interneta i telefona, pa hvala Bogu bili su zdravi, čili i vedri. Danas sve to imaju, a ja vidim tužna i smrknuta lica, tako da ne mogu ljude ni da prepoznam“, kaže Radivoje Srdanović.Televizor im nije potreban. Vesti ne slušaju, novine ne čitaju. Uz pomoć akumulatora ponekad na radiju poslušaju vesti, tek da znaju šta se u zemlji događa. Za njih svaki odlazak u civilizaciju unosi nervozu u njihov miran život.
„Ovde mi niko ne priča da je bolestan, da ne može da školuje decu, da mu je teško…Jednostavno, niko nam se ne žali. Kada odemo u civilizaciju, ljudi nam prenesu negativnu energiju. Zbog toga ne želimo da idemo odavde“, priča Bisa.
„Kako stvari stoje sve ću ređe odlaziti u civilizaciju. To će se desiti kad se čovek očoveči. Sada smo se otuđili, izgubili sabornost. Čekam dan kada će čovek da postane čovek, da se očoveči, pa ću i ja češće dolaziti među njih“, kaže Radivoje.
Izvor: Zorainfo