Srpska pravoslavna crkva slavi danas spomen na Mariju Magdalenu, u narodu poznatu kao Blažena Marija, veoma poštovanu u Srba, posebno među ženama.Blaga ili Blažena Marija spada u nepokretne praznike i iako nema „crveno slovo“ u crkvenom kalendaru, toga dana se, kao ni na Ognjenu Mariju i Svetu Petku ništa ne radi u kući niti u polju.
Marija Magdalena u Žitijima svetih pominje se kao „mironosica ravnoapostolska“, rodom je iz iz gorskih predela Sirije, oko grada Magdale, zbog čega je i dobila ime Magdalena.
U svojoj mladosti je bila grešnica, ali ju je Isus izbavio od grehova, a kasnije je postala njegova učenica, pratila ga je i slušala njegove propovedi.
Zajedno sa Presvetom bogorodicom tugovala je pod raspetim Hristom na Golgoti i tri puta je posetila njegov grob.
Prema jevanđeljima, posle Vaskrsenja Gospod joj se dva puta javio, dok se u predanju tvrdi da je posetila Rim, gde je caru Tiberiju darovala crveno bojeno jaje i pozdravila ga rečima: „Hristos vaskrse!“ (veruje se da je običaj farbanja vaskršnjih jaja vezan za ovaj događaj) i pred njim optužila Pontija Pilata, rimskog prokuratora u Judeji, da je nepravedno osudio Isusa Hrista. Pilat je potom iz Jerusalima premešten u Galiju.
Iz Rima je Marija Magdalena otišla u Efes gde je pomagala svetom Jovanu Bogoslovu u propovedanju jevanđelja.
Život je završila mirno u Efesu, a njene svete mošti kasnije su prenete u Carigrad.
Blaga Marija je, po narodnom verovanju, sestra Svetog Ilije Gromovnika.