Milan Savkić, poznatiji kao Božji Čovek iz mačvanskog sela Glogovac, u svom autentičnom domu slike pravi od puževa, slame, zemlje, drveta i drugih predmeta koje izbaci voda. Slikar živog realizma, slikarstva apokalipse, svojim delima opominje da smo, odričući se duhovnog, stigli do dna. U ovčijem kožuhu i prtenoj košulji, s mojsijevskim štapom o kojem visi fenjer da ljudi progledaju duhovnim očima, propoveda da Srbi moraju da se vrate jednostavnom životu i upozorava da je apokalipsa već počela.
Bio je pustinjak i kolebar, da bi mu se javila promisao Božja, koja ga je usmerila u ovom pravcu, da se bori protiv globalizacije. To govore i njegove slike živih tonova, nastale od stvari koje je čovek odbacio. Među odbačenim stvarima i predmetima koje je Drina izbacila na obalu, Božji Čovek svakog dana pronalazi predmet, kojem će udahnuti novi život. Vođen sopstvenom vizijom, samo on zna u šta će se oblutak, odbačeni komad nameštaja ili drveta, pretvoriti.
„Ja sam imao viziju, kao jedan bljesak, u stvari. Video sam to, jednostavno. Počeo sam da radim. To slikarstvo sam nazvao Slikarstvo apokalipse – poslednja slikarska stanica – živi realizam. Pokušao sam posmatrača da „uvučem“ u jednostavnost življenja. Ja se borim protiv onog što je apokaliptično vreme uništilo i protiv svake civilizacijske zveri. To radim životom jednostavnosti jer verujem da nam je Bog dao tako jednostavan način života, kojem treba da se vratimo. Čovek je jako jednostavan, ali je iskomplikovao svoj život“, priča ovaj neobični umetnik. Da bi predmeti progovorili, a vizija bila savršena, potrebna je inspiracija. Nju Božji Čovek dobija u svojoj stolici, u dvorištu. Ujutru, kada ustane, prvo tu potraži nadahnuće, da bi kasnije mogao da prione poslu. Tada stvari koje su ljudi odbacili, a voda izronila, dobijaju svoj smisao. U ruci mu je uvek Mojsijev štap s upaljenim fenjerom, u po bela dana, da ljudi nauče da gledaju svojim očima. O boku tikva sa slikarskim četkicama i kanapom za koju je vezana Biblija.
„Fenjer mora biti upaljen danju, jer je previše mraka u ovom apokaliptičnom vremenu. Pokraj nje molitvena pločica sa kašikom poručuje da narod mora uvek biti gladan molitve. Ove trube označavaju da je potrebno snažno trubiti da ljudski rod počne da razmišlja u duhovnom smeru. Kapa je moj erkondišn, jer i na visokim temperaturama prirodni materijali ne greju“, kaže Milan.
Zbog osporavanja Darvina dve godine su ga obarali biologiju jer nije hteo da prizna da je čovek nastao od majmuna. Protiv civilizacije bori se jednostavnošću, i tako od 1999. godine, kada je počeo odbačene predmete sa obale da uklapa na platnu sopstvenog mozaika.
Kuću je pretvorio u galeriju. Simbolikom i grandiozonošću pažnju privlači format 5×2 metra, koji je poklonio supruzi za 12 godina braka.
„Tu je naslikana moja žena kako dolazi do kolibe. Tu su i dva dečaka koja mi je ona podarila. Jednostavno, kada su mi lekari rekli da će da izgubi bebu u trećem mesecu, ja sam verovao da će sve biti u redu. Tako je i bilo. Rodila je zdravog dečaka. Mnogi me smatraju čudakom, ali ja znam da je sve u veri i jednostavnosti“, kaže Milan. Osvetljava put i sebi i drugima u Mačvanskom selu Glogovac odakle je ponikao. Okružen prirodom, ceni ono što je čovek odbacio, a svojim delima pokazuje kolika je njihova vrednost.
izvor:zorainfo