Mačva (4): U starom seoskom domaćinstvu

Potrudili se Ravnjanci i uz pomoć entuzijasta opremili spomen-sobu sela.
Neveliko selo a ima spomen-sobu kakvu nemaju ni neki gradovi. Na zidovima, kao na dlanu, u slici i reči istorija Ravnja i Ravnjanaca. Od Ravnja nas je put odveo do Zasavice, nadaleko čuvenog prirodnog rezervata. Tu nas dočeka stub ovog rezervata Simić, entuzijasta, zaljubljenik i znalac svog posla. Brodićem nas provozaše ovom lepotom, a istraživač Mihajlo, ćutolog u odlasku, raspriča se u povratku vožnje. U odlasku beleži ono o čemu treba da obavesti nadležne ustanove a u povratku nas obogati mnogim saznanjima, o retkim vrstama biljnog i životinjskog sveta, o graditeljima dabrovima, o Zasavici koja se, iako je na samo neki kilometar udaljena od Save, puni drinskom vodom, koja je podaleko… i o mnogo čemu drugom. Treba to videti, i one mangulice i retke vrste goveda, koza, i sir od magarećeg mleka, i kreme takođe od ovog mleka. Ma, treba otići do Zasavice.
Ovo naše putešestvije začinismo u selu Glušci, u etno-parku Avlija. Ovde, u krčmi Lazarevoj, dobar ručak, a kao kruna štrudla mačvanska, uz Mićinu pesmu i harmoniku. Ovo je ambijent autentičnog starog seoskog domaćinstva koje je, uz svoje krilo, privilo i umetnike slikare, pruživši im utočište, druženje, stvaralačku atmosferu i priliku da zavire u skrivene kutke svojih inspiracija. Slike učesnika likovne kolonije se takođe mogu pogledati u jednoj od kuća u Avliji. Bila je Avlija domaćin i mnogih kulturnih, muzičkih manifestacija, književnih večeri, sportskih susreta.
Toliko nam je bilo lepo da ne stigosmo da posetimo domaćinstvo Budimirovića u istom selu koje pravi izuzetan, nesvakidašnji kozji sir sa plesnima i čubrom u hrastovoj kori, nagrađivan na mnogim sajmovima. Ostade nam to za neki sledeći put, i ne samo to, puno toga mi još ne videsmo u Mačvi. Malo je jedan dan za Mačvu. A šta bi ste tek mogli da doživite na manifestacijama Hajdučke večeri, Hajdučka regata, Dani harmonike, Kroz šoriće na listiće, Mačvanska lila, Boj na Dublju, Likovna kolonija Sovljak, Martinovi dani, Metkovačka vesela mašina…
Eto, i neka mi samo neko kaže da je ravnica monotona, nezanimljiva. Mačvu treba videti, doživeti, pohoditi je bar jedan dan, pa onda nešto zboriti.
DANAS.RS