Duže od jednog veka, svake godine, 21. septembra na Mihajilovcu, održava se šabački vašar. Vašar svake godine poseti nekoliko desetina hiljada ljudi. Čuvene vašarske atrakcije, kao što su razni ringišpili, šećerna vuna, alve, liciderska srca, privlače decu i mlade, a mnogi ovde dolaze da bi nešto kupili, jer vašar u Šapcu okuplja trgovce iz svih delova Srbije, ali i zanatlije starih zanata poput kazandžija, pintera, kovača, stolara. Zbog svega toga, šabački vašar je najveća pijaca severozapadne Srbije.
Reka ljudi grabi ka odredištu da ne propusti jedinstvenu zabavu. I tako desetak dana, na popularnom Mihajlovcu, uz reku Savu, pije se, mezi, drma, okreće. Čuda tu ima raznih – za hrabre, neustrašive, željne provoda i zabave.
„Imaju ringišpili, zabavni parkovi. Ima puno dece. Ima naroda kao nigde. Šabački vašar već traje sedam dana, i trajaće još nekoliko“, kaže Milan Ristović.
Prodaje se polovno i novo, domaće i strano, uz cenkanje, akciju i popust. Mešaju se glasovi trgovaca sa razglasa koji pozivaju mušterije. Pobedu odnosi najglasniji, na čijem šatoru je ispisana dobrodošlica, ali i simbolične cene.
„Najjeftinija roba na šabačkom vašaru! Polovna roba Austrija, Beč! Navali narode! Akcija, akcija! Komad 200 dinara. Biraj, ronjaj, zabava traje još tri dana“, čuje se sa razglasa.
U radnji pod vedrim nebom, uobičajeno, najveća gužva. Ko može da se sagne, ovaj butik ne propušta. Mnogi mu se tokom vašara više puta vraćaju.
„Ja sam kupila pet stvari po sto dinara. To nigde nema. Ovo što se ovde može videti, verujte mi, nigde na svetu na postoji“.
A kada se od hodanja umore, vašardžije predahnu uz ćevape, i to one proverene.
„Vi možete ići i na druga mesta, ali ćevap je pravi kad odskoči bar 90 centimetara. Naš ćevap kad bacite on skoči i do metar“, objašnjava Vinko Stojanović.
Za šabački vašar pojede se bar jedno stado ovaca i krdo svinja, a ove godine pekao se i vo.
„Ovaj vo ima 450 kilograma. Evo, vidite, pojedeno je više od pola. Cena je 2000 dinara za kilogram. Ja mislim da će se za tri četiri sata pojesti ceo“, kaže Radovan Trifunović.
Sedamdesetih i osamdesetih godina šabački vašar bio je odskočna daska za karijere mnogih pevača, a neki i danas odavde počinju. Pažnju nam privlači zvezda u usponu. Rukama improvizuje mikrofon, a glas jedva da se čuje od muzike koja grmi sa razglasa.
Oni iskusniji čekaju da padne mrak. Čeka i narod, ali ispred šatora. Malo proviri, čudi se, ali ne ulazi niti odlazi. I tako do zore. Odvajkada se u Šapcu ludovalo i lumpovalo, samo se žanr i ritam menjao. U korak s vremenom.
izvor:Zorainfo