Lozničanin Jovan Cvijić, mašinac po struci, a iz hobija samouki stolar, za samo nekoliko meseci uspeo je da napravi kućicu na drvetu. Ideju je dobio gledajući Diskaveri, a onda se bacio na posao i za četiri meseca ostvario dečački san. U 32 kvadrata smestio je dnevni boravak, kupatilo i spavaću sobu u kojoj se budi gledajući u reku Drinu.
Ni na nebu, ni na zemlji, tako izgleda kuća Jovana Cvijića. Oslonjen na dudove, na visini svojstvenoj pticama, dom od tridesetak kvadrata, sagrađen Jovanovim rukama, isključivo od prirodnih materijala, sadrži sve što je potrebno za život.
„Oslonjena je na tri dudova drveta i nalazi se na visini od pet metara od zemlje. Kako raste drveće, tako i ona ide u visinu. U njoj ima sve, od opremljenog kupatila, tuš kabine, preko spavaće sobe, do opremljene kuhinje. Tu normalno može da se spava i boravi“, kaže Jovan Cvijić.
Iz spavaće sobe pogled se pruža na nemirnu Drinu. Ugođaj je sličan i na spratu niže, u dnevnom boravku, ili na terasi. Najteže je bilo konstruisati ovaj objekat, priča Jovan. Sve ostalo, mašinski tehničar po obrazovanju, a stolar po zanimanju, uradio je u svojoj radionici u Loznici. Onda je kućicu tešku oko tri tone, postavio na višegodišnja stabla duda.
„Ovde je utrošeno negde oko 5 kubika daske. Zavrnuo sam oko 5000 šrafova. Sve sam uradio sam. Radio sam danonoćno, negde oko četiri meseca da bi što pre video rezultat svog rada. Sećam se da me je otac pitao šta to radim, ali ja sam mu rekao da pravim neku šupu. Kada je došao i video kuću na drvetu, nije mogao da veruje“, priča Jovan.
Smeštena u samoj krošnji drveća, kada olista, jedinstvena kućica sjedini se sa zelenilom. Sve je skladu sa ekologijom, pa je graditelj uradio kanalizaciju, uveo struju i vodu, ali i lagan krov, kako bi drveni nosači izdržali teret i stanare. |
„Ovo je nešto neverovatno. Ja večeram, ručam i doručkujem u kući na drvetu. Ovde se tušram. Neverovatan je osećaj da sve to mogu da radim u kući na drvetu“, objašnjava.
Njenog graditelja, Jovana Cvijića, imenjaka i prezimenjaka slavnog sugrađanina, iako sa njim nema krvne veze, spaja ljubav prema prirodi, reci i planini. Odrastao kraj Drine, junak naše priče tu ljubav dokazao je primerom jedinstvenim na ovim prostorima, čemu se prolaznici i gosti dive, a prijatelji rado šale.
„Jedan moj drug mi je rekao da je znao da sam ja majmun, ali mu nije jasno zašto su to morali i drugi da saznaju kada sam se popeo na drvo“, kaže kroz smeh Jovan Cvijić.
izvor:zorainfo