U Mačvi, u selu Belotiću, slikar Milić Stanković, poznatiji po pseudonimu Milić od Mačve, na svojoj dedovini, podigao je 1968. godine kulu. Nazvao je po svom ocu Radovanu, sa željom da to postane mesto radovanja, jer je i samo ime proisteklo iz reči rad, rado, radost. Neobično zdanje danas je usamljeno, jer familija nema vremena da se bavi održavanjem zdanja.
Kutak za maštare i sanjalice, kako je idejni tvorac Milić od Mačve zamislio, danas je usamljeni atelje. Iznikla iz i tradicije, nalik mitologiji i magiji, kao i njegovo slikarstvo, Radovan kula danas okuplja samo decu iz kraja, za Petrovdan.
Sad je Mesna zajednica prihvatila lilenje. To je Milić organizovao ranije. Sad je to podržano. Oni su shvatili da je taj objekat značajan“, priča Radojića, Milićev brat.
Izgrađana na porodičnom imanju, usred Mačvanske ravnice, Radovan kula nikoga ne ostavlja ravnodušnim. Tu je i prva “lajaonica”– mesto sa koga se mogu upućivati dobre ili loše misli na sve četiri strane sveta. Kažu da je Milić redovno, posle velikih izložbi u Parizu, Londonu, Briselu, Rimu, baš u ovom okruženju voleo da sabira utiske. Ovde se vraćao u detinjstvo, kada je, kako priča Milićev brat, još kao dečak pokaživao talenat.
„Tu smo mi preko leta pravili razne predmete, vršalice, volovska kola, taljige…To smo sve pravili od gliba, pa posle smo cepali daščice. Nije bilo eksera, pa smo vadili iz opanaka roditelja i tako smo pravili predmete od drveta“, priča Radojica.
Ipak, bilo teško ubediti roditelje da Milić studira slikarstvo.„Tad je u selo za svadbe dolazio čovek da slika. Roditelji su mislili da je to slikar i da Milić hoće to da bude, pa mu nisu dali. Ali, on je upisao slikarstvo i arhitekturu. Tako je i jedno i drugo učio tri godine. Jednom kada je došao u selo, bio je mnogo mršav. Kad smo ga mi pitali šta se desilo, on je pričao da puno uči“, objašnjava Radojica.
U Milićevo vreme u Belotić su navraćali Sofija Loren, Kirk Daglas, Bekim Fehmiu. Mačva je bila „sveto mesto“, koje, kako je govorio, Milić od Mačve, sin Radovanov, unuk Pantelijin neće dati da se zaboravi. Posle 8. decembra 2000. ovde je sve drugačije.
izvor:zorainfo