Српска православна црква и православни верници данас обележавају Крстовдан, као успомену на прве хришћане – катихумене или оглашене, који су примили веру на почетку хришћанства.
Празник се везује за светковање Богојављења, празника Крштења Исуса Христа, као и за дан посвећен светом Јовану Крститељу, који га је крстио у реци Јордану.
Зимски Крстовдан слави се увек уочи Богојављења и спада у непокретне празнике.
У календару СПЦ није обележен црвеним словом, за разлику од Крстовдана који се слави 27. септембра, као успомена на проналажење Часног Крста, на којем је на Голготи разапет Христос.
У православним храмовима се на Крстовдан служи литургија светог Јована Златоустог, уз ритуал великог освећења воде, који прати празнично богослужење.
Крстовданска водица се после водоосвећења дели верницима и, према обичају, чува у кућама ради здравља.
На данашњи дан се пости за добро здравље. Према народним обичајима у неким деловима Србије на Крстовдан ваља да се опере сав веш и очисти кућа. Верује се да ко вечерас сачека поноћ и „небо му се отвори“, биће му испуњена једна жеља.
Девојке су на данашњи дан предвече одлазиле на реку и уплитале стабљике босиљка, а потом се враћале кући верујући да ће те вечери уснити будућег вољеног.