Jak prolećni mraz, a zatim dugotrajne letnje suše, pa i čest grad, umanjili su rod oraha 35-40 odsto. Zbog toga će ove godine domaćice ređe praviti kolače ili će se okrenuti voćnim poslasticama.
Smanjen rod oraha neminovno je doveo do povećanja cene očišćenih oraha na srpskim pijacama pa se tako ovih dana za kilogram traži 1.200 dinara. Za taj novac može se kupiti gotovo 2,5 kilograma svinjskog buta ili nešto manje od dva kilograma junećeg.
Valja podsetiti na to da su lane orasi izuzetno dobro rodili, što je uticalo na to da im cena bude znatno niža nego ove godine.
Inače, Srbija ima oko 1,9 milion stabala oraha, na površini od oko 4.800 hektara, a prosečan godišnji rod, po podacima Privredne komore Srbije, kreće se od 14.000 do 23.000 tona.
Stručnjaci smatraju da to nije ni polovina potreba u našoj zemlji pa se oni često i uvoze. U PKS-u objašnjavaju da naši poljoprivrednici nisu previše zainteresovani za proizvodnju oraha, pošto ta kultura zahteva veću investiciju i duži period eksploatacije do najvišeg roda, a i zavisi od vremenskih prilika. U isto vreme, u Srbiji je poslednjih godina izraženo interesovanje za gajenje lešnika, a jedan od razloga je i to što je on interesantan konditorskoj industriji i što pojedine velike svetske kompanije već organizuju otkup, pa čak i proizvodnju lešnika u našoj zemlji.
Takođe, uvoz lešnika u Srbiju je veći od uvoza oraha, a postiže i višu cenu na tržištu pa je otud interesantniji i proizvođačima.
Stručnjaci tvrde da je pitanje isplativosti u proizvodnji oraha i lešnika direktno vezano za potrebe konditorske i pekarske industrije jer su to najveći kupci. Sigurno je da srpski orah i lešnik mogu biti konkurentni, a da je tako, potvrđuje i podatak da se poslednjih godina povećava broj hektara novih zasada širom Srbije. Tim pre što se procenjuje da evropskom tržištu trenutno nedostaje čak 100.000 tona lešnika i oraha. Među najvećim svetskim uvoznicima lešnika su Nemačka, Italija, Francuska, Švajcarska, dok je najveći proizvođač Turska, koja drži više od 70 odsto udela na svetskom tržištu, a drugoplasirana je Italija s deset odsto svetske proizvodnje.