Pravoslavci danas proslavljaju Svetog Luku, u narodu poznat kao Lučindan.Sveti Luka je svetac koji se poštuje kao zaštitnik medicine i farmacije, bolnica i apoteka, lekara, farmaceuta i bolesnika, mnogih porodica. Poznato je da je lečio besplatno, a veruje se i da njegove mošti imaju isceliteljsku moć.
Prema bogoslužbenom kalendaru Srpske pravoslavne crkve, ovaj dan nije obeležen kao zavetni, već je kao „crno slovo“ svrstan u praznike od značaja za suštinu crkve.
Sveti Luka je život okončao u 84. godini, a hrišćanska tradicija kaže da je Luka napisao Sveto Jevanđelje po Luki – treće jevanđelje (po redosledu u Novom zavetu), i Dela apostolska. Njegove mošti se čuvaju u Carigradu.
Danas nikako ne bi trebalo da pokrećete svađe i budete negativni, jer je Sveti Luka bio blag i pomagao je ljudima.U spisima na starogrčkom i crkvenoslovenskom jeziku ovaj svetac se “opisuje” kao „pouzdani lekar duše i tela”. Na današnji dan običaj je da se puštaju ovnovi da skaču na ovce, a čobanima se daje svečana i bolja užina ili im se nose pite.
Ako da ovca „zateže“, veruje se da će te godine biti teška, duga i hladna zima, ali ako ovce lakše primaju ovnove, proleće će stići mnogo raniije.
U Srbiji se takođe na Svetog Luku koncima opasuju torovi da vukovi ne bi davili stoku. U narodu postoje i izreke: „Ide Luka, eto vuka“ ili „Sveti Luka, sneg do kuka“, jer nastupa zima kada se vukovi približavaju selima.