Ja sam se odavno venčao sa naukom

Govorio je Nikola Tesla, veliki srpski naučnik i genije čije je naučno zaveštanje danas svetska baština.
10.jula se navršilo 162 godine od rođenja Nikole Tesle jednog od najpoznatijih srpskih i svetskih pronalazača i naučnika u oblasti fizike, elektrotehnike i radiotehnike čije izume ceo svet i danas koristi pa i mi kao radio stanica.Nikola Tesla je autor više od 700 patenata, registrovanih u 25 zemalja, od čega u oblasti elektrotehnike 112.
Tesla umire od srčanog udara sam u hotelskom apartmanu 3327 na 33. spratu Njujorker hotela 7. januara 1943. godine u 87. godini života,siromašan i zaboravljen.Njegov pepeo je prenesen u Beograd jula 1957.godine. Urna je smeštena u Muzeju Nikole Tesle gde i danas stoji.28.februara 2014.godine je potpisan sporazum između Srpske pravoslavne crkve, Vlade Republike Srbije i Privremenim organom grada Beograda o prenosu posmrtnih ostataka Nikole Tesle u portu Hrama Svetog Save.
U intervjuu za američki list Galvaston dejli njuz objasnio je ono što je mnoge tog vremena zanimalo, a to je zašto i kako je odlučio da zauvek ostane neženja.
U izdanju lista od 24. avgusta 1924. godine, Tesla je govorio generalno o ženama, o tome kako su one superiornije, kao i da postaju jače od muškaraca i fizički i mentalno. Polako i,nastavio je Tesla, preuzimaju njihovo mesto.
„Uvek sam mislio da žena poseduje one delikatne kvalitete uma i duše koji su je po tom pogledu učinili superiornom u odnosu na muškarca. Stavljao sam je na uzvišeni pijedestal, figurativno govoreći, i po nekim nesumnjivo važnim svojstvima smatrao znatno višom od muškarca. Obožavao sam stopala stvorenja koje sam uzdigao na tu visinu i, kao svaki pravi obožavatelj, osećam se nedostojnim predmeta tog obožavanja”, ovako je govorio Tesla.
Međutim, dalje je rekao: „Sada je nežna žena blagog glasa kakvu sam obožavao praktično nestala“. „Na njeno mesto je došla žena koja misli da je njen glavni uspeh u životu da se što više izjednači s muškarcem – odevanjem, glasom i postupcima, u sportovima i dostignućima svake vrste“, naveo je Tesla.
Govoreći o tome da žene postaju jače od muškaraca, dodao je i da je svet iskusio mnoge tragedije, ali da je po njegovom mišljenju najveća od svih „sadašnje ekonomsko stanje, u kojem se žene nadmeću sa muškarcima“.
U mnogim slučajevima, nastavio je, one zaista i u spevaju u tome i zauzimaju njihova mesta u raznim profesijama i industriji. „Ova rastuća tendencija žena da bace muškost u zapećak predstavlja znak propadanja civilizacije“, ukazao je.
Prema njegovim rečima, sva velika dostignuća muškarca do sada bila su nadahnuta njegovom ljubavlju i posvećenošću ženi.
„Muškarac je bio nadahnut za velike stvari jer je neka žena verovala u njega, jer je želeo da zasluži njeno divljenje i poštovanje. Zato se borio za nju i stalno iznova rizikovao svoj život“, rekao je tada Tesla i dodao da je sama žena zapravo žrtva jer u njenom životu nema zadovoljstva.
A svega toga nema, poručio je, jer žena misli da je žrtva, a ne pobednik. Smatra i da je žena mnogo ambicioznija neretko i preko svojih sposobnosti.
Tesla je radni vek proveo u Americi, ali je održavao čvrste veze sa srpskim intelektualcima. Laza Kostić bio je jedan od njih. U dokumentarcu o Kostiću, pominje se ukratko i da je njegova želja bila da ga oženi Lenkom Dunđerski, najlepšom i najbogatijom devojkom tog vremena.
Pojedini izvori govore da je zapravo Laza Kostić bio zaljubljen u Lenku, a da je hteo da je otera u Teslin zagrljaj kako bi je, zbog njihove zabranjene ljubavi, zauvek udaljio od sebe. Izvori navode da su se Laza Kostić i Nikola Tesla jedno vreme dopisivali na temu njegove ženidbe sa Lenkom, a o tome su razgovarali i pri jednom susretu u Pešti.
Ipak, Tesla je odbio ženidbu i poručio Kostiću da „sveća ne može da gori na dva kraja“, te da se on odavno venčao sa naukom.
I danas se vodi rasprava čiji je on zapravo naučnik – srpski ili hrvatski. Svetski, svakako jeste.