Evo šta danas treba da uradite, a ako prenoćite na slami očekujte ČUDO
Pravoslavlje je poznato po svojoj dugoj istoriji i bogatoj tradiciji, pa nije iznenađenje što su se mnoga narodna verovanja zadržala sve do danas. Posebno ako je u pitanju značajan datum u crkvenom kalendaru.
Božić je jedan od najvećih pravoslavnih praznika koji je od davnina ispunjen raznovrsnim običajima i verovanjima, a mi smo za vas izdvojili neka od najinteresantnijih i najstarijih sujeverja u koja i danas verujemo.
Naši preci su mnoge događaje predviđali prema vremenskim prilikama na neki veliki praznik. Tako postoji verovanje da će svaki plod koji se okopava motikom uroditi ukoliko pada kiša na Badnji dan ili Božić.
Jake emocije treba da budu samo one pozitivne, pa je veoma važno da se na Badnji dan pomirite sa nekim sa kime ste u svađi ili da oprostiti nekome ko se o vas ogrešio.
Sve dugove ili pozajmljene stvari treba vratiti na Badnji dan, dok za Božić ne valja davati stvari na zajam jer postoji verovanje da će se tokom cele godine stvari samo iznositi iz kuće.
Stari pravoslavci su insistirali da se za Badnju večeru priprema neparan broj jela. Nekada sujeverje, danas je postao običaj prisutan u većini srpskh porodica.
Na jugu Srbije se veruje da će devojke i momci koji prespavaju na slami posutoj za Badnje veče sanjati budućeg supružnika.
Stara domaćinstva su imala veliki broj verovanja u vezi sa hranom i stokom koji su gajili, pa su mnoga verovanja tog karaktera postala “legenda” i u njih malo ko veruje, dok su mnoga doživela osavremenjenu interpretaciju.
Jedno od najneobičnijih verovanja zabeleženo je u okolini Niša, gde se svi ukućani istovremeno izuvaju pre jela, jer se veruje da bi se zbog toga pilići istovremeno izlegli, žene sa lakoćom porađale, krave telile, a koze jagnjile.
Ukoliko badnjak baca varnice sam od sebe, u mnogim krajevima Srbije se veruje da će biti dosta meda, a negde pak, da će biti velikog priliva novca. U nekim krajevima se čak veruje da je dobro položajniku izmaći stolicu na kojoj sedi, kako bi se sreća zakovala za kuću.
Tokom Badnjeg dana i Božića, valja kupiti nešto novo, a mnogi veruju da to treba da bude upravo neki predmet za kuću koji je poželjno napuniti sitnim metalnim novcem. Veruje se da ćete na taj način svojoj porodici obezbediti finansijsko izobilje.
U nekim krajevima se veruje da božićnu sveću ne valja gasiti duvanjem, već je treba umiriti hlebom natopljenim vinom.
Od Božića do Svetog Stefana (9. januar) ne valja čistiti kuću, a mnogi veruju i da gosti za vreme božićnih praznika ne treba da lupaju po vratima, da se ukućani ne bi svađali u toku naredne godine.
Najstariji običaj za Božić
Na Badnji dan i Božić valja raditi one stvari koje su nam zadavale probleme tokom godine, kako bismo ih u narednoj lakše savladali. Jedno od najstarijih sujeverja kaže da treba uraditi nešto malo 7. januara iako je praznik, jer to znači da će biti posla i u narednoj godini.
OBIČAJE morate poštovati za BLAGOSTANJE u kući, a EVO KAKO se SEČE BADNJAK!
Badnjak preko dana stoji napolju, a u nekim delovima Srbije ga oblače u košulju
Uveče, pred večeru, badnjak se unosi u kuću uz ritual. Kada ga domaćin unosi u kuću, zajedno sa slamom, domaćica ga posipa žitom, a domaćin ga stavlja uz ognjište.
Badnjak se seče pre izlaska sunca. Domaćin sa sinovima ili unucima ide u šumu da seče badnjak, jer je obavezno da ide neko ko je mlad. Drvo koje se bira za badnjak je skoro uvek mladi hrast ili cer. Veoma retko, ako je takav predeo, bira se jela ili bor. Bira se mlado i pravo stablo, veličine tolike da ga domaćin na ramenu može doneti kući. Pre nego što ga poseče, domaćin mu se obraća kao da se radi o živoj osobi „Dobro jutro badnjače i čestit ti Božić“.
U nekim krajevima domaćin prvo prinosi darove badnjaku, vino ili med, pa potom pristupa seči. Prvi udar sekirom je sa istoka. Badnjak treba iseći iz tri puta. Ponegde se treći udarac zadaje sa zapada da bi badnjak pao ka istoku i dočekuje se na rame. Negde se pak pušta da padne nepresečen u potpunosti. Tada se lomljenjem, uvrtanjem i sukanjem odvoji od korena a taj lomljeni deo se zove brada. Iver koji izleće od badnjaka ima posebno značenje. U nekim krajevima pokušavaju da ga hvataju u vazduhu dok izleće. Iver se koristi u mnoge svrhe. U nekim krajevima ga stavljaju među karlice – posude gde se drži kajmak „da bi kajmak bio debeo kao iver“ ili među košnice da pčele budu zaštićene od zla ili u vodu koju potom smatraju lekovitom.
Kada se za badnjak ide organizovano, ispred sela, tada se prangijama i puškama oglasi odlazak u šumu, izabere u šumi hrast koji se prethodno osvešta i zalije vinom i medom. Pored čeza ili kočija momci jašu neosedlane konje i čine veliku veselu povorku koja glasno objavljuje svoj odlazak po badnjak.
Badnjak se, u nekim krajevima, prvo celiva i maže medom. Potom se pali i pristupa se „džaranju“. To je običaj čačkanja i raspaljivanja plamena koji je kod hrasta karakterističan po iskrama koje iskaču iz plamena.
Badnjak simboliše hrast koji su pastiri doneli u vitlejemsku pećinu gde je rođen Isus i koje je pravedni Josif založio da ugreje hladnu pećinu. Varnice koje su poletele u nebo su najavile poseban događaj. Takođe, badnjak je najava Časnog krsta Hristovog. Prema istoričarima religije, badnjak predstavlja božanstvo svoje vrste koje se spaljuje da bi ponovo oživelo. On je bitan momenat što se pri Badnjoj večeri prizivaju „domaći pokojnici“ što govori o vezi sa kultom pokojnika. Pogotovo što je trpeza posna, služi se na slami i ne posprema se tri dana već samo dodaje.