Ako se znojite, imate mučnine, puls viši od 80, a pušite i pod stresom ste, ODMAH idite kod lekara! NE IGRAJTE SE, samo ovako ćete POMOĆI sebi!
Mnogi mladi ljudi se u poslednje vreme žale da im „srce preskače“, a i činjenica je da infarkt, bolest koja je karakteristična za stariju životnu dob, sve češće pogađa sve mlađu populaciju, što je danak ubrzanog tempa života, svakodnevnog stresa, ali i loših životnih navika.
Nezdrava ishrana, cigarete, nedostatak fizičke aktivnosti, stres, nervoza, urođene mane, ali i geneteka, utiču na to da se sve veći broj mladih ljudi suočava sa kardiovaskularnim problemima.
Iako je nekada važilo pravilo da se tegobe ovog tipa javljaju u poznijim godinama života, danas je statistika drugačija te bi i mladi ljudi trebalo da obrate pažnju na određene simptome. Puls koji prelazi 80 otkucaja u minutu, aritmije, preskakanja, to su znaci koji ukazuju da treba posetiti lekara, ali ne treba paničiti jer mogu biti samo trenutne tegobe.
Kardiolog u niškom Kliničkom centru, dr Miomir Ranđelović objašnjava da loše navike i genetika najčešće utiču na razvoj kardiovaskularnih bolesti kod mladih ljudi, ali i stil života.
– Savremeni način ponašanja, neredovna ishrana, brza hrana koja je puna soli i masnoća, dnevno-noćni ritam života izmenjen kasnim izlascima u grad, uz smanjenu fizičku aktivnost i konzumacju različitih stimulativnih supstanci, utiču na izmenjeno lučenje hormona koji kontrolišu osnovne funkcije organizma – objašnajva dr Ranđelović.
I rekreativci da obrate pažnju
Prema njegovim rečima, još veći problem je i tema iznenenadne smrti kod mladih sportista zbog ekscesivnog režima treninga bez jasne zdravstvene kontrole. On ističe i da bi čak bi i rekreativci trebalo da se kontrolišu, bez obzira na to da li osećaju problem ili ne.
Iako je ateroskleroza dug proces postepenog sužavanja arterisjkih krvnih sudova, brz tempo života, stres, fizička neaktivnost u kombinaciji sa genetikom doprinosi da se javi i kod mlađih osoba.
Obavezni pregledi
Među mladima veliki broj je i gojaznih, čemu doprinosi pasivnost, sedenje, ali i loša ishrana. Prema rečima kardiologa, potrebno je prekonstrolisati krvnu sliku, pre svega nivo holesterola, krvni pritisak, i obavezno uraditi ekg.
– U rizičnu grupu mogu spadati mladi ljudi koji su u porodici imali već nekoga ko je u mlađem dobu imao kardiovaskularni problem. Nije svaki bol u grudima alarm za uzbunu, ali svakako treba posetiti lekara naročito ako ste gojazni, pod velikim psihičkim opterećenem, imate visok pritisak, ili genetske predispozicije za razvoj bolesti – dodaje ovaj lekar.
Hladna voda nikako posle fizičke aktivnosti
Lekari apeluju da je potrebno biti oprezan prilikom ispijanja hladne vode iz frižidera naročito odmah nakon fizičke aktivnosti.
Konzumiranje energetskih pića svakoga dana i to više od preporučene doze može biti veoma štetno, kao i ispijanje kafe u velikim količinama, ali i masna i prezačinjena hrana.
Šta pomaže
– Brzi hod je izuzetno zdrava navika kada je prevencija srčanih bolesti u pitanju. Inače šetnja ima efekta i u lečenju najtežih bolesnika sa srčanom slabošću, sa 45 minuta dnevno kako u terapijske, tako i u preventivne svrhe. Što se starosnih granica tiče ograničenja ne postoje, odlično je za krvne sudove, stres i kondiciju – dodaje dr Ranđelović.
Simptomi koje ne smete ignorisati
Bez obzira na pol i godine, da li ste nekada imali problem sa srcem ili ne, ovo su simptomi koje ne smete da ignorišete.
* Bol u grudima, stezanje ili osećaj pečenja.
* Bol u ramenu, levoj ruci koji se širi kao donjoj vilici
* Prethodni simptomi praćeni mučninom ili povraćanjem, gušenjem, hladnim znojem, vrtoglavicom, otežanim govorom i zamagljenim vidom.
Prestanite da pušite
Svi oblici srčanih bolesti i bolesti krvnih sudova, od aritmija, slabljenja srčanog mišića, infarkta ili šloga mogu biti povezane sa pušenjem cigareta, kažu farmakolozi. Pušenje generalno smanjuje imunitet i povećana sklonost ka zapaljenjskim bolestima. Samo jednu godinu od prestnka pušenja rizik od šloga i infarkta je drastično manji. Za dve godine od prestanka, rizik da se dobije šlog biće skoro isti kao i kod nepušača.
Kurir.rs/Blic/Foto Profimedia