На хиљаде предузећа која су крајем марта направила најповољнији порески репрограм, уз отпис камата, уверило се да ни дуг без камате није добар друг. Да би се решиле тог баласта, који достиже и две трећине дуга, за велике фирме било је довољно да се као редовне платише доказују годину дана, за мале две године. За сада из репрограма, уз отпис камата, испада свако ко месец заврши без уплаћених пореза и доприноса.Да ни дуг без камате није добар друг, уверило се, у кратком року, на хиљаде предузећа која су крајем марта направила најповољнији порески репрограм, уз отпис камата. Да би се решиле тог баласта, који достиже и две трећине дуга, за велике фирме било је довољно да се као редовне платише доказују годину дана, за мале две године. О неуспешном покушају да поштују пореску дисциплину, нико од њих не жели да говори.
„То је исто као кад узимаш кредит у банци па кажеш само да добијем кредит па ћу да отплаћујем на рате, али после сваки месец кад дође та рата на наплату поред осталих обавеза, то је веома тешко и једна трећина предузећа је испала из репрограма“, каже директор Пореске управе Иван Симич.
Тако је, уместо мировања дуга, уз отпис камата, тим обвезницима активирано цело задужење, које износи 65 милијарди динара.
У удружењима послодаваца процењују да је темпо избацивања из репрограма сада брз, јер су у њега ушла и предузећа која одавно нису ликвидна.
Милан Кнежевић из Асоцијаије малих и средњих предузећа каже да је драма страховита али се мора истрајати на уређеној земљи у којој је порез не морална обавеза, већ законска принуда.
„Доћи ће до рашчишћавања актера, привредних друштава на тржишту, али ћемо једном направити искорак у правом смеру, порез се мора плаћати“, каже Кнежевић.
За сада из репрограма, уз отпис камата, испада свако ко месец заврши без уплаћених пореза и доприноса. Једно од удружења послодаваца залаже се за додатну толеранцију.
„За оне који су евентуално закаснили једну или две рате треба наћи јасан и транспарентан начин који ће важити за све, како ће бити у ситуацији да наставе са репрограмом јер могуће да им је ситуација у међувремену постала боља“, рекао је Небојша Атанацковић из Уније послодаваца Србије.
Међу дужницима који се тек договарају о репрограму, многи и даље траже отпис камата. Порука порезника је јасна – 31. март био је последњи рок за такав захтев.
„Нема више могућности отписа камата, и камата и главница могу да иду у репрогам уколико се загарантира нека гаранција за тај репрограм, ако не, онда мора да се плати све ако не, онда иде блокада“, каже Симич.
На нулту пореску толеранцију, једнаку за све, највећа замерка и стручњака и привредника јесте то што није уведена раније, када је привреда бележила највећи раст.