Srpska pravoslavna crkva i vernici danas proslavljaju praznik Svete velikomučenice Marine, u narodu poznate kao Ognjena Marija.
Ovaj praznik nije obeležen crvenim slovom u crkvenom kalendaru, ali je veoma poštovan, posebno među ženama.
U tradiciji Sveta Marina je predstavljena kao sestra Svetog Ilije, čiji se dan proslavlja 2. avgusta. Prema predanju, ona od brata krije kada je njegov praznik da se on ne bi od sreće i slavlja zaboravio i gromovima uništio ceo svet. Ali i Marija pali i kažnjava ognjem, po čemu je i dobila naziv Ognjena. Zato se danas ništa ne radi, ni u kući, ni u polju, u narodu je poznata zabrana „ni konac u iglu udenuti“. Ako se ovo ne ispoštuje, veruje se da će se tako svetiteljka uvrediti, pa će poslati vatru i gromove. Postoji poslovica koja kaže: „Ko slavi Ognjenu Mariju, siguran je u letinu!“
U nekim krajevima se veruje da ono što se desi na Ognjenu Mariju ne sme prekinuti, pa tako ako plane vatra, ne sme se ugasiti.
Kada je Marija imala 12 godina, u doba cara Dioklecijana otac je izbacuje iz kuće jer se zavetovala da se nikada neće udati, tada počinju njene muke jer je primila hrišćansku veru. Carski namesnik Olimpije zaljubljuje se u nju, Marija ga odbija i on naređuje njeno brutalno mučenje. Kako niko nije mogao slomiti njenu jaku veru, sa 16 godina biva pogubljena.
Ruka ove svetiteljke se nalazi u svetogorskom manastiru Vatopedu, a neke njene čudotvorne i svete mošti se čuvaju u manastiru Svete Marine u Albaniji, na planini Longa iznad Ohridskog jezera. Njih posećuju i poštuju ne samo hrišćani, već i muslimani.
Veruje se da je grmljavina na Ognjenu Mariju loš znak. To može da znači da je pred nama teška i sušna godina, a stariji tvrde da grmljavina ukazuje na bolest i siromaštvo.
Običaj je da se na ovaj praznik, kada zbog velike vrućine „gori nebo i zemlja“, ne rade nikakvi poslovi, kako po kući, tako i u polju.
Takođe se veruje da se na Ognjenu Mariju ne valja kupati u „velikim vodama“, jer su brojni slučajevi utapanja baš na ovaj dan.
Izvor:Blic