Na Međunarodnoj listi transparentnosti budžetskih procesa (International Budget Partnership), Srbija se i dalje nalazi na niskom 43. mestu. Među različitim kriterijumima, jednu od najslabijih ocena dobilo je učešće građana u procesu donošenja i kontrole budžeta. Ono čega građani Srbije treba da budu svesni je činjenica da je novac u budžetu lokalne samouprave novac svih stanovnika koji u njoj žive.
Za veće učešće građana i transparentnije upravljanje lokalnim finansijama veoma je važno postojanje adekvatnog zakonodavnog okvira. Zakon o lokalnoj samoupravi, izmenjen i dopunjen u junu 2018. godine, obavezuje lokalne vlasti da direktnije uključe građane u svoj rad. Tako je, na primer, predviđeno da 100 građana sa teritorije lokalne samouprave može da pokrene proces javne rasprave, a da bi se pokrenula građanska inicijativa dovoljno je samo pet odsto potpisa od ukupnog broja građana s biračkim pravom. Zakon uvodi i opciju da deset odsto upisanih birača na teritoriji mesne zajednice može da pokrene inicijativu za obrazovanje ili ukidanje mesnih uprava, što građanima omogućava da neposredno ostvaruju svoje interese i utiču na lokalne politike. Takođe, prema ovom zakonu, opštine mogu da sarađuju u poslovima kao što je formiranje zajedničkih inspekcija, prosvetne, građevinske, tržišne ili inspekcije za zaštitu životne sredine.
Zakon o planskom sistemu, koji važi od aprila 2018. godine, predviđa mogućnost većeg učešća organizacija civilnog društva u kreiranju javnih politika, u cilju odgovornijeg i transparentnijeg upravljanja javnim finansijama. Njime se uvodi sistem odgovornosti za rezultate i kreira okvir za merenje efikasnosti rada u javnim upravama.
Iako zakonski okviri postoje već neko vreme, činjenica je da se oni u praksi nedovoljno primenjuju. Razlog tome leži u neinformisanosti građana, što je opet odgovornost lokalnih samouprava, koje treba dodatno da se potrude kako bi na najbolji način informisale svoje stanovnike o načinima učešća u kreiranju lokalnih politika. Gradovi poput Kruševca, Leskovca, Loznice, Rume ili Užica, mogu poslužiti kao primeri dobre prakse po pitanju uključivanja građana u proces raspodele budžeta. Rezultat ove saradnje su obnovljeni dečiji parkovi i biciklističke staze, izdvojena sredstva iz budžeta za prevoz osoba sa invaliditetom i prihvatilišta za žrtve nasilja, a uvećana su i budžetska sredstva za razvoj putne infrastrukture.
Nacionalna kampanja ”DA se upoZNAMO”, koju sprovodi UNDP uz podršku Vlade Švajcarske, u okviru projekta “Unapređenje revizije na opštinskom nivou u cilju jačanja odgovornosti i efikasnosti u upravljanju javnim finansijama”, nudi informacije građanima o tome zašto je važno da učestvuju i na koji način mogu da pomognu svojim predlozima u planiranju i raspodeli gradskog ili opštinskog budžeta.