Ne gledamo ČIME SE HRANIMO

Gde se Srbi informišu koju paštetu ili viršlu da kupe
Potrošači u Srbiji od mesnih prerađevina najčešće kupuju šunku i salamu ali ne znaju ni kakvog je sastava ni kvaliteta,pokazalo je istraživanje Centra potrošača Srbije (CEPS) sprovedeno u junu u Beogradu, Nišu i Novom Sadu.
Kako je saopštio CEPS, potrošači nekoliko puta nedeljno jedu najviše šunku (43% ispitanika) i salamu (34%), zatim trajne kobasice (25%), paštete (24%) i viršle (13%).
Ispitanici nemaju jasne metode prikupljanja podataka o kvalitetu proizvoda, kao ni kriterijume za procenu kvaliteta. Više od polovine ispitanika ne čita pažljivo spisak sastojaka uz obrazloženje da ne zna kako da proceni te informacije. A i oni koji se „informišu“ to rade najviše raspitivanjem kod prijatelja (66%), zatim putem medija (60%), preko članova porodice (47%) i na kraju, što je verovano i najgora varijanta, tako što pročitaju neku informaciju na društvenim mrežama (40%).
Najmanje se informišu od strane stručnjaka, samo 16% ispitanika je izabralo tu opciju, a nijedan ispitanik nije naveo da prati neki portal koji se bavi temom kvaliteta namirnica i ishrane.
Na osnovu najnovijeg Pravilnika o kvalitetu usitnjenog mesa i poluproizvoda i proizvoda od mesa, koji se primenjuje od 1. marta ove godine, za zaštićene proizvode jasno su propisani sastojci od kojih ti proizvodi mogu da se proizvode, čega potrošači nisu svesni, a najbolji primer za to je viršla“, kaže Vida.
Ona je objasnila da kao zaštićen proizvod važan za ishranu, naziv viršla sada može da nosi isključivo proizvod proizveden od propisanih sastojaka. „Svi drugi proizvodi sličnog izgleda, nemaju tako striktna ograničenja u pogledu propisanih sastojaka i ne mogu da nose naziv viršla“, rekla je ona.
Još je zanimljivo i da Srbi hranu, izgleda, doživljavaju više „emocionalno“ nego zdravstveno. „Interesantan je podatak da su baš viršle proizvod koji ispitanici povezuju sa prijatnim emocijama – obrok koji uključuje viršle ih podseća na lepe, rasterećene, prijatne trenutke iz detinjstva, na primer, na vrtić, dane provedene kod babe i dede ili na studentske dane“, rekla je predsednica CEPS-a Vera Vida.
(MONDO/Tanjug)