Treći talas korona virusa, prema prognozama epidemiologa, počeće već krajem ovog meseca ili početkom sledećeg.
Zbog toga sva upozerenja ostaju aktuelna, a mesta gde se virus najlakše širi sada su gradski prevoz, srednje škole, fakulteti, slavlja i klubovi i kafići.
Gradski prevoz
Nema sumnje da je gradski saobraćaj nosi najveći rizik, bez obzira na to što su propisane brojne mere – na dupla sedišta dozvoljeno je da samo jedna osoba može da sedi, određeno je rastojanje između onih koji stoje. Zato je veoma važno, uz maksimlana trud da se održi propisana distanca, i da svi nose maske, ulaze samo na jedna vrata, izlaze na druga i da se vozila dezinfikuju.
Zbog velikog rizika, kontrola u GSP vozilima je pojačana kako bi se osiguralo da građani poštuju propise. Stroža kontrola obaveznog nošenja maski u autobusima, tramvajima i trolejbusima uvedena je upravo kako bi se u njima koliko-toliko sprečilo širenje kovida-19, ali je veliko pitanje koliko će to biti realno moguće u novembru kada se očekuje novi talas korona virusa.
Srednje škole
Nakon što je ministar prosvete Mladen Šarčević objavio bilans zaraženih u školama u Srbiji, u oči upada jedna činjenica – veoma mali broj zaraženih je zapravo prijavljen u srednjim školama.
Doktor Kon je pre nekoliko nedelja rekao da je sistem dobar u osnovnim školama, da funkcioniše, ali da ga brine stanje sa srednjim školama. Dok još nismo imali nijednog prijavljenog zaraženog koronom u srednjim školama (u osnovima ih je uveliko bilo), dr Kon je izjavio da „postoji bojazan da će se slučajevi otkiti tek kada situacija izmakne kontroli“.
– Kada sistem funkcioniše vi dobijate podatke, kada ne funkcioniše vi podataka nemate – bio je jasan naš epidemiolog.
On je pojasnio da je malo verovatno da tada nijedan srednjoškolac nije imao temperaturu, te da ako virus postoji u osnovnim školama, onda ga mora biti i u srednjim. Prošlog petka, međutim, saznali smo da je, prema tada najnovijem preseku, virus bio prijavljen u 24 osnovne i 9 srednjih škola.
Ono što dr Kon svakako primećuje, ste to da đaci, po svoj prilici, ne žele da prijave simptome, „jer su sada u životnom dobu kada postoji određeni otpor prema svemu što im je naređeno“. Osim toga, srednjoškolci su najnonšalantniji u ponašanju i odnosu prema virusa pa su često i označi kao oni koji se slabo pridržavaju mera predostrožnosti.
Fakulteti
Kako je tokom ove epidemije više puta mladosti pripisivan i veći broj kontakata tako su svi oratili pažnju na ono što rade studenti. Destine hiljada studenta iz cele Srbije, Crne Gore i Republike Srpske migrira tokom cele godine tamo-amo, a u tim putovanjim vrlo moguće da negde i „pokupe“ kovid-19, a onda u okviru fakulteta, studentskih domova, žurki ili druženja prošire dalje virus.
– Imamo nove rizične situacije, dolaze studenti, ispitni rokovi. Dolaze u domove, posebno u Beogradu, to je ponovo rizik. Priprema se situacija, tako da imamo eventualno gde da se izoluju pozitivni, gde će čekati rezultate, spremaju se i posebna mesta gde će biti lečeni lakši slučajevi – ispričao je letos epidemiolog Kon.
Podsetio je i da je prethodni porast broja novoobolelih počeo upravo od studenata, ali ne i u domovima.
– Porast je krenuo od studenata, ne u domovima, nego na raznim proslavama. Svaki drugi koji je dobio oboljenje je davao izjavu o nekom druženju masovnijem i nije odmah reagovano tako da se to proširilo – upozorava dr Kon.
Nedavno je dr Kon izao i da ima saznanja o jednoj konkretnoj situaciji kako se lako i jednostavno može širiti virus među studentskom populacijom, a tog scenarija smo se svi pribojavali.
– Imali smo kritičnu situaciju sa jednim ispitom. Bilo ih je 100 u prostoriji. 100 studenata na jednom ispitu, a znamo kolika su ograničenja. Imamo informacije da je verovatno na tom mestu došlo do zaražavanja – rekao je dr Kon.
Slavlja
U susret sezoni slava, koje će ove jeseni i zime biti proslavljane u specifičnim okolnostima zbog epidemije korona virusa, preporuke struke su jasne – krsnu slavu trebalo bi obeležiti uz poštovanje svih epidemioloških mera, u krugu porodice i uz manji broj gostiju i bez grljenja, ljubljenja, čestitanja. Epidemiolozi stalno upozoravaju da je rizik svako okupljanje većeg broja ljudi u zatvorenom, u kući ili stanu, i da se na mere prevencije ne sme zaboraviti i takva okupljanja treba svesti na prihvatljive okvire.
Epidemiolog dr Radmilo Petrović rekao je Tanjugu da slave treba slaviti u krugu porodice, sa manjim brojem gostiju, da se ne treba ljubiti i da je obavezno pranje ruku.
Ukazuje na to da bi ljudi u zatvorenom prostoru trebalo da bude na propisanom odstojanju, uz obavezno provetravanje prostorije. Prema njegovim rečima, sveća, kandilo i tamjan treba stalno da gore, jer emituju pozitivne jone i na neki način sterilišu vazduh. Takođe, ovde treba dodati i da je na snazi zabrana okupljanja više od 30 ljudi.
Klubovi i kafići
Kako više nemamo lepog vremena, okupjanja u baštama ugostitljskih objkata sada se premešta u zatvoren prostor. Poznato je da je veća verovatnoća od zaražavanja u zatvorenom prostoru nego na otvorenom pa se sada ta mogućnost sa hladnijim vremenom opasno povećala.
Dodajte tome neki skučen prostor, muziku, alkohol i višesatno đuskanje, a onda tu možete oduzeti fizičku distancu. Maske ionako do sada nisu bile obavezne za goste u kafićima i restoranima, a sedeleo se uglavnom napolju.
Takođe, rad ugostiteljskih objekata je produžen do 1 sat iza ponoći. Ako se mere ne budu poštovale članovi Kriznog štaba su najavili da je moguće uvođenje i mere obaveznog nošenja maski i na otvorenom.
Kurir/Blic