Jedan od 12 najvećih hrišćanskih praznika koji se slavi se u znak sećanja na „blagu vest“ su Blagovesti. Prema crkvenom učenju, arhanđel Gavrilo objavio je Bogorodici da je Duh Sveti nju odabrao da bude majka Isusu Hristu.
Hrišćani veruju da je arhangel Gavrilo rečima “Raduj se, Blagodatna, Gospod je s tobom”, otvorio istoriju Novog zaveta kojom počinje spasenje čitavog čovečanstva. Zato Blagovesti spadaju u jedan od najradosnijih praznika u godini, a slave se uvek 7. aprila, tačno devet meseci pre Božića.
Zato, iako postoji verovanje da do Uskrsa nije lepo veseliti se, Blagovesti se u srpskom narodnu uvek proslavljaju radosno i sa mnogo živopisnih običaja.
NARODNA VEROVANJA
Zbog verovanja da se na ovaj dan bude gmizavci iz zimskog sna, na Blagovesti se nisu spominjale zmije. Verovalo se i da se na Blagovesti žene ne češljaju, kao i da ne valja na taj dan praviti nove opanke.
Dobro je na ovaj dan umiti se u reci ili potoku, a Blagovesti naročito slave žene. One koje žele porod odlaze u crkve i manastire gde su ikone posvećene Blagovestima i mole se Bogorodici.
Od tog dana počinje setva jarih žita i tada se iznosi seme na sunce. Voćari smatraju Blagovesti najsrećnijim i najboljim danom za kalemljenje voća, a vinogradari orezuju lozu.
Na Blagovesti se u nekim krajevima Srbije još i danas održao običaj da se na ovaj praznik što ranije ustaje, čak u samo zoru. Dan treba da počne pesmom devojaka, a da se završi opštim veseljem cele porodice i čitavog mesta.
(Kurir.rs)