Vest da će država subvencionisati ugradnju nove stolarije i da bi se za prozore od 1.500 evra bespovratno moglo dobiti 750, kod stotina hiljada domaćinstava brzinom munje postavila je pitanje ko će to moći i da dobije subvenciju. Istraživali smo koji kriterijumi će biti ključni, te da li će presudan biti kvalitet stolarije, starost nekretnine ili pak način grejanja.
Prvi, ali i jedni kriterijum je energetski pasoš. Iako na „prvu“ ovaj termin zvuči konfuzno, reč je zapravo o sertifikatu kojim se proveravaju energetska svojstva i efikasnost objekta, što bi u prevodu značilo koliko nam je na stanu izolacija u stanju da zadrži toplotu.
Primera radi, ako na dnevnoj sobi od 15 kvadrata imate balkonska vrata i dvokrilni prozor koji dihtuje tako da tokom cele zime morate i da ih“ušuškavate“ peškirima i krpama, onda računajte da ste visoko korirani. Ako pritom imate i ulazna vrata koja ne dihtuju, pa promaja vuče čak i kada je sve zatvoreno, bićete još bolje pozicionirani.
Praktično, fokus pri dodeli subvencija za stolariju mogao bi da bude na objektima koji se kotiraju na nižim stepenicima energetske efikasnosti. Konkretno to bi bilo ispod takozvanog C razreda koji je na trećem mestu od ukupno 8. Praktično na listi prioriteta bili bi sledeći razredi D, F I G, dok se A i B, pa i C ne bi uzimali za prioritete.
Važna informacija je i da sva novogradnja mora da ispuni kriterijume C kategorije, dok se za postojeće objekte očekuje da se nakon rekonstruktivnih radova, njihov energetski razred poveća makar za 1.
– Energetska efikasnost meri se sa termalnim kamerama, i ono što su merenja do sada pokazala jeste da su glavni izvori gde se najviše gubi toplota upravo prozori, odnosno stolarija i staklo. Mi smo 2004. radili takva merenja i ispostavilo se da je oko milion i po objekata bilo zrelo za rekonstrukciju zbog nedovoljne energetske efikasnosti – rekao je Goran Rodić, iz Građevinske komore Srbije i dodao da je danas takvih objekata mnogo više od milion i po.
Rodić je naveo i primer da je takvih stanova najviše na novobeogradskoj opštini.
Kao dobar primer naveo je naselje Vojvode Stepe u Beogradu, gde je primeni primenom propisa u oblasti energetske efikasnosti, građanima prepolovljen trošak grejanja.
– I ovaj projekat koji sada država radi je izuzetno dobar. Osi što će koristi doneti građanima, oživeće i privredu jer je značajno dodatno uposliti i veliki deo privrede – rekao je Rodić.
Ko izrađuje energetski pasoš?
Energetski pasoš izrađuje ovlašćena organizacija na osnovu energetskog pregleda objekta i izrađenog Elaborata energetske efikasnosti. Po svemu sudeći to će raditi državne komisije, ali i komisije lokalnih samouprava kako je predviđeno novim zakonom o energetskoj efikasnosti.
Za izradu energetskog pasoša potrebna vam je određena dokumentacija, i to dokaz o vlasništvu nad nekretninom i relevantna projektna dokumentacija objekta.
Kako da odredite energetski razred svog stambenog objekta?
Na sajtu Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture stanovanje.gov.rs, nalazi se test energetske efikasnosti, koji se sastoji od 8 pitanja. U zavisnosti od toga koliko ste imali zaokruženih odgovora pod brojem 1, 2, 3, i 4 vaš objekat je svrstan u jednu od 4 kategorije.
Najviše zaokruženih odgovora pod 1 vaš objekat svrstava u energetski razred „C“ ili više, što znači da zadovoljavate propisane standarde. Najviše zaokruženih pod 2 vas svrstava u razred „E“ ili „D“, pod 3 u razrede „F“ ili „E“, i najviše pod 4 vas svrstava u razred „G“ ili najlošiji energetski razred.
U okviru rezultata testa se nalaze i predlozi građevinskih mera i načina kako da sanirate svoj objekat, ali kao što stoji u napomeni svrha testa je samo upoznavanje sa unapređenjem energetske efikasnosti. Precizni proračuni zavise od mnogo više faktora.
Na jesen i prve subvencije
Podsetimo, resorna ministarka Zorana Mihajlović najavila je da je osnivanje Uprave za finansiranje i podsticanje energetske efikasnosti planirano za jun mesec ove godine. Pravo na ovu pomoć imalo bi oko tri miliona domaćinstava. Do leta bi trebalo da se krene sa prvim javnim pozivima, što znači da bi na jesen bilo već konkretnih rezultata. Prema planu, do kraja godine, novu stolariju imalo bi oko 10 odsto domaćinstava.
Računica govori da bi vlasnici prosečne nekretnine, od države mogli da dobiju i do 750 evra. Prakično, za stan od 60 kvadrata za zamenu stolarije potrebno je oko 1.500 evra. Četvrtina novca, odnosno 25 procenata bi došlo iz Uprave za energetsku efikasnost bespovratno, 25 procenata bi trebalo da dođe iz jedinice lokalne samouprave, a 50 procenata (750 evra) od samog domaćinstva.
Javni pozivi biće organizovani preko opština, a procenu troškova zamene stolarije radiće zajedno državne i komisije lokalnih samouprava.
Država će napraviti i posebne programe za socijalno ugroženo stanovništvo kako bi i oni moglo da zamene stolariju.
(Kurir.rs/ Blic)