Na današnji dan pre 76 godina delegacija nacista predvođena feldmaršalom Vilhelmom Kajtelom potpisala je sovjetskom maršalu Georgiju Žukovu bezuslovnu predaju Trećeg rajha
Drugi svetski rat bio je najveći pokolj u istoriji! Nemačka pod vlašću Adolfa Hitlera, a u saradnji sa Italijom i Japanom, 1. septembra 1939. napala je Poljsku i započela klanicu u kojoj je živote izgubilo između 75 i 80 miliona ljudi. Najveći deo njih u samim sukobima, ali mnogi u jezivim nacističkim, japanskim i ustaškim logorima smrti.
Dve predaje
Zbog spektakularnih uspeha nacista u prvim godinama sukoba, spektakularan je bio i njihov pad – sovjetske, američke i britanske trupe razarale su nemačke gradove, jedan po jedan, sve dok nije pao i Berlin. A nakon što je Crvena armija uspela da umaršira u centar Trećeg rajha, ceo svet je stao čekajući kapitulaciju nacista, čiji se firer iz očaja ubio 30. aprila. I ta kapitulacija desila se pre tačno 76 godina – 8. maja 1945. po centralnoevropskom vremenu, to jest 9. maja po moskovskom.
Upravo zbog razlike u vremenu, veći deo Starog kontinenta Dan pobede nad fašizmom u Evropi proslavlja danas, dok deo zemalja koje su u tom trenutku bile deo Sovjetskog Saveza ili pod ideološkim uticajem Kremlja, poput nekadašnje Jugoslavije, sutra.
Posle nezaustavljivog pohoda Crvene armije, nacistička vojska, koja je ranije odbijala bilo kakve pregovore o predaji, u aprilu 1945. bila je spremna da završi rat koji je, u svakom smislu, već izgubila. U ime Trećeg rajha kapitulaciju je već 7. maja u Remsu potpisao nemački feldmaršal Vilhelm Kajtel. Međutim, sovjetski lider Josif Visarionovič Staljin bio je nezadovoljan što se predao savezničkim, a ne sovjetskim snagama, pa je tražio drugačiju predaju. I ona se dogodila dan kasnije u Berlinu pred maršalom Georgijem Žukovim.
– General Krebs, iskusni vojni diplomata, na sve načine pokušavao je da nas uvuče u dugotrajne pregovore, ali mu taj trik nije uspeo. Već sam ranije rekao da je V. D. Sokolovski, koji je bio ovlašćen da pregovara, izričito izjavio Krebsu: prekid ratnih operacija je moguć jedino pod uslovom potpune i bezuslovne kapitulacije nemačko-fašističkih trupa pred svim saveznicima. Na tome su se pregovori završili. S obzirom na to da Nemci tada nisu prihvatili zahtev za bezuslovnu kapitulaciju, sovjetskim jedinicama izdato je naređenje: smesta dotući neprijatelja – napisao je Žukov u svojim memoarima „Uspomene i razmišljanja”.
Borba za Rajhstag
Kako je objasnio, tada je krenula borba za Rajhstag i Rajhskancelariju.
– Rajhstag je ogromna zgrada, čije zidine artiljerija srednjeg kalibra ne može da probije. Za to je bila potrebna teška artiljerija. Kupola ove zgradurine i različite masivne gornje dogradnje omogućavale su neprijatelju da koncentriše višeslojnu vatru na svim prilazima. Uslovi za borbu u samom Rajhstagu bili su veoma teški i složeni. Oni su zahtevali od boraca ne samo hrabrost, već i munjevitu orijentaciju, pronicljivu opreznost, brza prebacivanja iz zaklona u zaklon i precizno gađanje neprijatelja. Sve te zadatke naši borci su besprekorno obavili – navodi maršal Žukov.
Zastava prijateljstva
U svojim memoarima on se bavi i samim trenutkom predaje, jer su je nacisti pred njim i potpisali.
– Sedmog maja telefonirao mi je u Berlinu J. V. Staljin i saopštio: „Danas su u Remsu Nemci potpisali akt o bezuslovnoj kapitulaciji. Glavni teret rata izneo je na svojim plećima sovjetski narod, a ne saveznici, pa zbog toga kapitulacija mora da bude potpisana pred vrhovnim komandama svih zemalja antihitlerovske koalicije, a ne samo pred Vrhovnom komandom savezničkih snaga. Ja se nisam složio s tim što akt o kapitulaciji nije potpisan u Berlinu, centru fašističke agresije. Mi smo se dogovorili sa saveznicima da se akt potpisan u Remsu smatra prethodnim protokolom o kapitulaciji. Sutra će u Berlin stići predstavnici nemačke Vrhovne komande i predstavnici Vrhovne komande savezničkih trupa. Vi ste određeni za predstavnika sovjetske Vrhovne komande. Sutra će kod vas doći Višinski. Posle potpisivanja akta on će ostati u Berlinu kao vaš pomoćnik po političkoj liniji” – napisao je sovjetski komandant.
Osmog maja sve je bilo spremno za potpisivanje kapitulacije. Tog dana su stigli predstavnici svih strana. Saveznike su predstavljali maršal britanske avijacije Artur B. Teder, američki general Karl Spac i glavnokomandujući Francuske armije general Delatr de Tasinji, a nemačke trupe general-feldmaršal Kajtel, admiral flote Hans Georg fon Frideburg i general-pukovnik avijacije Hans-Jirgen Štumf.
– Ovde u Karlshorstu, u istočnom delu Berlina, u jednospratnoj zgradi bivše menze nemačke Vojnoinženjerske akademije pripremljena je sala gde je trebalo da se održi ceremonija potpisivanja akta o bezuslovnoj kapitulaciji. Još nismo čestito ni ušli u prostoriju predviđenu za razgovore, kad je tamo bukvalno jurnula bujica američkih i engleskih novinara i još u hodu počela da me zasipa pitanjima, naveo je Žukov.
Pucnjava i ples
Savezničke strane su se okupile u kabinetu sovjetskog maršala, a u ponoć su prešli u salu predviđenu za kapitulaciju.
– Tačno u 24 sata ušli smo u salu. Rađao se novi dan, 9. maj 1945. godine. Svi su seli za sto. On se nalazio pored zida na koji su bile okačene zastave SSSR, SAD, Engleske i Francuske. Obratio sam se nemačkoj delegaciji: „Da li vi imate u rukama akt o bezuslovnoj kapitulaciji Nemačke, jeste li ga proučili i imate li ovlašćenje da ga potpišete?” „Da, proučili smo ga i spremni smo da ga potpišemo”, prigušenim glasom rekao je general-feldmaršal Kajtel. To ni izdaleka nije bio onaj nadmeni Kajtel, koji je primao kapitulaciju od pokorene Francuske. Sada je izgledao utučen, mada je pokušavao da zadrži određenu pozu. Kajtel je brzo ustao, uperio u nas zlobni pogled, a zatim oborio oči, polako sam uzeo sa stola feldmaršalsku palicu i nesigurnim korakom krenuo ka našem stolu. Monokl mu je spao i visio na vrpci. Popravivši monokl, Kajtel je seo na kraj stola i rukom koja je podrhtavala potpisao pet primeraka akta. Zatim su stavili potpise Štumf i Frideburg. U 0 časova i 43 minuta 9. maja 1945. godine završeno je potpisivanje akta o bezuslovnoj kapitulaciji Nemačke. Naredio sam nemačkoj delegaciji da napusti salu. U ime sovjetske Vrhovne komande srdačno sam čestitao svim prisutnima dugo očekivanu pobedu. U sali je nastala neopisiva buka. Sećam se, govorilo se mnogo i iskreno, izražena je velika želja da se za večita vremena učvrste prijateljski odnosi između zemalja antifašističke koalicije. Svi smo bili spremni da verujemo da će tako i biti. Praznična večera završena je ujutru pesmama i igrom. Van konkurencije su plesali sovjetski generali. Ni ja se nisam uzdržao. Rastajali smo se i razilazili uz zvuke kanonade iz svih vrsta oružja u čast pobede. Pucalo se u svim krajevima Berlina i njegovim predgrađima. Pucalo se uvis, ali su parčad mina, granata i kuršuma padali na zemlju, pa kretanje tog jutra nije bilo sasvim bezbedno. Ali, koliko se samo ta opasnost razlikovala od one s kojom smo se bili saživeli u dugim godinama rata. Tako je završen ovaj krvavi rat. Fašistička Nemačka i njeni saveznici konačno su bili razbijeni – opisao je trenutak pobede Žukov.
KAJTEL SE NIJE KAJAO ZA ZLOČINE
Potpisao i ukaz o streljanju 100 Srba za jednog nemačkog vojnika
Vilhelm Kajtel rođen je 22. septembra 1882. u Helmšrodu. Vojnu karijeru je započeo 1901, a tokom Prvog svetskog rata borio se na Zapadnom frontu. Stalno je napredovao u vojsci, a 1935. godine, u vreme vlasti Adolfa Hitlera, postao je vođa i zapovednik novonastalog Vermahta. Tokom Drugog svetskog rata dva puta se suprotstavio Hitleru tražeći ostavku, ali je kasnije izvršavao sva njegova naređenja. On je potpisao naredbu o streljanju 100 Srba za jednog ubijenog nemačkog vojnika.
Predvodio je delegaciju koja je potpisala kapitulaciju Trećeg rajha, a četiri dana nakon toga je uhvaćen i poslat pred vojni sud. Osuđen je za zaveru za zločine protiv mira, ratne zločine i zločine protiv čovečnosti i obešen.
– Pozivam svemoćnog Boga da ima milosti prema nemačkom narodu. Više od dva miliona vojnika otišlo je u smrt za svoju domovinu pre mene. Sada sledim svoje sinove, sve za Nemačku! – bile su njegove poslednje reči.
NA NAŠIM PROSTORIMA NIJE SE SLAVIO SAMO OVAJ DAN
Jugoslavija pobedila tek 15. maja
Narodnooslobodilačka vojska Jugoslavije (NOVJ ili partizani) bili su jedan od najvećih i svakako najaktivniji pokret otpora u pokorenoj Evropi. Iako su u oslobađanju delova Srbije i oslobađanju Beograda trupe Crvene armije imale veliku, pa i presudnu ulogu, ostatak zemlje oslobodili su sami partizani i to u borbama koje su trajale mesecima nakon što je sovjetska vojska otišla ka Berlinu.
Iako su se nacistički komandanti u Berlinu predali saveznicima 8. maja, ni nemačke, a ni kvislinške snage u Jugoslaviji nisu položile oružje, već su se borbe nastavile i to skoro nedelju dana. Tek 15. maja 1945. i to „kapitulacijom okupatorske i kvislinške grupe jačine oko 30.000 vojnika u rejonu Crna-Mežica, pobedonosno je završena četvorogodišnja borba naroda Jugoslavije”.
Izvor:Kurir