„Romana“, „Beograde“, „Zvižduk u 8“, samo su neki hitovi po kojima ćemo pamtiti velikog Đorđa Marjanovića, legendarnog pevača, koji je preminuo juče u toku dana od posledica korona virusa.
Čuveni muzičar je imao 89 godina. Poslednjih dana je bio priključen na respirator i lekari su se borili za njegov život prethodnih dana, ali je na žalost preminuo.
Marjanović s pravom nosi titulu najveće jugolosvenske i srpska muzičke zvezde čija je karijera trajala više od pola veka. Prvi je pevač koji je imao zvanične klubove obožavalaca u tadašnjoj Jugoslaviji a ogromna je zvezda bio i u bivšem Sovjetskom Savezu. Punio je najveće koncertne dvorane, ljudi nisu mogli da se zasite njegovih pesama, bio je istinska zvezda.
Rođen je u Kučevu. Gimnaziju je završio u Požarevcu, nakon čega je u Beogradu studirao farmaciju. Pošto je zapostavio studije, novac je zarađivao istovarajući vagone na železničkoj stanici, raznoseći mleko i novine, radeći kao inkasant u Radio Beogradu i statirajući u filmu „Svi na more“ i predstavama Jugoslovenskog dramskog pozorišta. Prvi put je zapevao na audiciji pevača zabavne muzike koju je organizovalo Udruženje džezista Srbije, da bi u narednom periodu pevao na igrankama i zabavama u gradu. Prelomni trenutak dogodio se 1958. godine u Nišu kada je pevao u pauzi između nastupa pevača zabavne i narodne muzike. Đorđe je otpevao četiri pesme – Zvižduk u osam, Plavo u plavom, Stidljiva serenada i kaubojsku pesmu iz jednog filma. Publika je fantastično reagovala, tražila bis, a Đorđe, kako je spremio samo pomenute pesme, sve ih je otpevao na bis. Njegovo pojavljivanje na televiziji sa pesmom „Zvižduk u osam“ odmah se pretvorilo u opšte oduševljenje. On je bio prvi pevač zabavne muzike na prostoru Jugoslavije koji nije samo stajao za mikrofonom već je doneo dinamiku i svojevrstan scenski nastup, padao je na kolena, valjao se po podu, plakao, bacao sako u publiku…
Pevajući svoju pesmu “Mene nema ko da žali” na koncertu u Melburnu 1990. doživeo je moždani udar. Usledila je borba lekara za njegov život, supruga je odmah došla da bude kraj njega. Preživeo je, ali su posledice bile teške. Ostao je bez glasa i uz mnogo napora kasnije je uspeo i da prohoda, ali svoj prepoznatljivi glas nije uspeo da povrati u potpunosti… Vremenom će tečnije pevati nego li pričati.
Međutim, ni tako teška bolest nije uspela da mu oduzme makar i skromnu mogućnost za povratak na scenu. Oproštajni koncert održao je 31. maja 2004. godine.
- Izvor:
- Noizz.rs