Милијарда долара арапског зајма је на рачуну српске државе и, како је рекао премијер, до марта смо мирни кад је реч о финансирању државне касе. Како после тога не би било проблема, стручњаци упозоравају да Влада што пре треба да донесе мере фискалне консолидације. Прва мера, од које се очекују резултати најбрже, јесте смањење пензија и плата у јавном сектору.
Превелики државни дугови и минус у буџету основни су разлози због којих ће и примања већине грађана од јесени бити мања.На 1.700.000 пензионера и око пола милиона запослених у јавном сектору троши се четвртина државног буџета, што је око 900 милијарди динара.
Резањем плата и пензија могуће је највише уштедети, и то врло брзо. Само што ће то да боли. Колико – Влада још није одлучила, али се у јавности говори о неколико сценарија.
Први је смањење за 10 одсто, како је и најавио министар Вујовић пре нешто мање од месец дана.
„Покушаћемо да не буде ни за цент, ни за динар више од 10 одсто, 10 одсто плате, 10 одсто пензије“, рекао је Вујовић.
Тако би се наредне године уштедело мање од 500 милиона евра. Није довољно, кажу у Фискалном савету. Они остају при ставу да је оптимално да смањење буде 15 одсто. У противном, кажу, морао би да се повећа порез.
„Петнаест одсто смањење даје 800 милиона евра уштеда, смањење плата и пензија за 10 одсто даје 470 милиона евра, све годишње. Ако гледамо на три године, разлика је три пута већа – дакле милијарду евра“, објаснио је Никола Алтипармаков из Фискалног савета.
Претходни министар финансија Лазар Крстић тражио је да се пензије смање 20 одсто, а плате 15 одсто и поднео оставку, неки и даље подржавају његов предлог.
Крстић је био и за то да се заштите они са најмањим примањима. То би, упозоравају стручњаци, обезвредило мере и однело три четвртине могућих уштеда.
Ипак, о томе се ових дана увелико спекулише – да се не смањују пензије испод 25.000, а онима који примају преко 25.000, умањење од 10 одсто рачунало би се само на део примања изнад те суме.
„То је нешто о чему тек треба разговарати и, када су у питању такве мере, води се рачуна да терет погрешне политике из свих ових година иза нас не буде пренет на оне којима је најтеже“, рекао је министар рада Александар Вулин.
Економиста Небојша Савић каже да има смисла да се постави неки лимит испод кога се не би смањивале плате и пензије. „За то је потребна јасна социјална карта и ситуација. Али тај ниво неће бити висок већ низак, на пример ниво минималних пензија“, рекао је Савић.
Колико ће смањење тачно бити, сазнаћемо ускоро – ребаланс ће, најављују из Владе, бити завршен до 15. септембра.