Srpska pravoslavna crkva slavi danas Blagovesti, praznik posvećen susretu device Marije i arhangela Gavrila, koji joj je saopštio da će roditi spasitelja ljudskog roda – Isusa Hrista.
Blagovesti spadaju u Bogorodičine praznike. Praznuju se od prvih dana hrišćanske propovedi, a smatra se da je objavom te vesti počela i hrišćanska istorija spasenja.
Prema crkvenom predanju, kada je Marija napunila 15 godina, nakon 11 godina služenja u jerusalimskom hramu, sveštenici su joj saopštili da po zakonu ne može da ostane tu, već da treba da stupi u brak.
Iznenađena, Marija im je odgovorila da se posvetila Bogu i da želi da ostane devojka do smrti. Tada je prvosveštenik Zaharija, otac Jovana Krstitelja, okupio 12 ljudi iz plemena Davidova kako bi jednom od njih uručio Mariju na čuvanje. I tako je poverena na staranje pravednom Josifu, koji je tada imao 84 godine.
Pola godine pošto je prvosvešteniku Zahariji projavio da će u dubokoj starosti dobiti sina koji će biti Gospodnji Preteča (Jovan Krstitelj), isti arhanđeo Gavrilo javio se devici Mariji u Nazaretu.
Prema Jevanđelju, arhangel Gavrilo se javio devici Mariji obasjan arhangelskom svetlošću, kada je ona držala otvorenu knjigu proroka Isajije i razmišljala o njegovom proročanstvu, i saopštio joj da će roditi sina Božijeg.
Rečima arhangela Gavrila „Raduj se, blagodatna. Gospod je s tobom“, otvara se istorija Novog Zaveta i počinje preobražaj čovečanstva.
Za Blagovesti se vezuje i radosni običaj ranilo – kada se ustaje rano, a dan treba da počne pesmom devojaka, koje su sakupljale grane od kojih se pali vatra.
Uz vatru se vesele i žene i muškarci, i mladi i stari. Običaji su i da se ta vatra preskače, odnosno, onaj ko preskoči vatru je zaštićen od zmija, jer, prema verovanju, na Blagovesti se bude gmizavci iz zimskog sna.
Prema verovanju, na današnji dan ne valja pričati o zmijama. U nekim krajevima Srbije upražnjavalo se da deca idu oko kuće, lupaju u gvozdene predmete i viču “Bežite zmije i gušteri”. Smatra se da od Blagovesti kreće setva jarih žita, a veruje se i da je današnji dan srećan za kalemljenje voća.
Takođe, postoji i verovanje da se žene na današnji dan ne češljaju, a valjalo bi se umiti u reci ili na nekom izvoru. Blagovesti spadaju u Bogorodičine praznike, koji su ženski, pa se mnoge žene na današnji dan mole Bogorodici za potomstvo.
Blagovesti se slave uvek 7. aprila, devet meseci pre Božića – Hristovog rođenja.
Dan posle Blagovesti, SPC slavi arhangela Gavrila, koji je, prema predanju zadužen za radosne vesti.
U ikonografiji, arhangel Gavrilo se prikazuje i pred praznim Hristovim grobom kako objavljuje njegovo vaskrsenje, ukazujući tako na novu veru i smisao života po Jevanđelju zbog čega spada u velike i radosne praznike.