Православни верници у Србији обележавају Бадњи дан традиционалним уношењем и паљењем бадњака, литургијама у храмовима и породичним окупљањем за посном трпезом пред најрадоснији хришћански празник Божић – празник којим се прославља рођење Исуса Христа.
Божић је дан када се слави рођење Исуса Христа и, заједно са Ускрсом, представља један од највећих хришћанских празника.
Припреме за овај празник почињу 40 дана пре 7. јануара, Божићним постом, који представља прочишћење духа и тела. Људи се у Србији поздрављају речима „Христос се роди“, а отпоздрављају са „Ваистину се роди“.
Божић је празник целе породице и зато се очекује да она током празничних дана буде на окупу, а прати га велики списак народних обичаја, попут ломљења погаче.
Срби Божић обележавају од памтивека, а бадњаком, односно божићним дрветом, у кућу се уносе срећа, здравље и напредак.
Уз дрво се дарује и жито да би наредна година била плодна.
Обавезно је и уношење сламе, а на тај начин се приноси жртва духу Христа који је и рођен на слами.
На Божић се окупља цела породица. Тада се чесница окреће у смеру кретања Сунца. Као жртва се најчешће приноси прасе, које представља награду укућанима за четрдесетодневни пост.
Обичај налаже да укућани првог госта на Божић, положајника, дарују поклонима и госте најбоље што могу, јер он симболизује божанство.
Осим Српске православне цркве, Бадњи дан 6. јануара славе Руска и Грузијска православна црква, белоруски и украјински православци, Јерусалимска патријаршија, Света Гора, старокалендарци у Грчкој и египатски Копти.
Божић се 7. јануара слави и у Македонији.