Krstovdan je veliki pravoslavni praznik koji obeležavaju Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici.Reč je o danu kada je pronađen i iskopan Časni krst na Golgoti i vraćen iz Persije u Jerusalim.
Ovaj praznik se još zove i Vozdviženje Časnog krsta. Obeležava se dva puta u toku godine, 18. januara i 27. septembra.
Kao i na januarski Krstovdan, i za ovaj jesenji važi pravilo strogog posta, samo na hlebu i vodi, dok je jedenje životinjskih produkta strogo zabranjeno. Zanimljivo je da je na Krstovdan dozvoljeno jedenje grožđa, dok je drugo voće takođe zabranjeno.
Strogi post na hlebu i vodi na Krstovdan je određen zbog saosaćenja sa vojnicima koji su u ime Konstantina poginuli u borbi za slobodu, a grožđe je podsećanje na tešku ali slatku pobedu.
Zato, treba pojesti malo grožđa danas, ako želite uspeh i prosperitet, i da pobeđujete narednih 12 meseci.
Na Krstovdan je dobro da poslodavci isplate svoje radnikea, a običaj je i da se bere bosiljak.
Dok za mnoge druge praznike koji su obeleženi crvenim slovom važi da ne treba spremati kuću, usisavati i raditi druge slične poslove, na Krstovdan je obrnuto. Na današnji dan je dobro urediti kuću i tako je, uslovno rečeno, pripremiti za zimu.
Jedno od najvažnijih verovanja za ovaj praznik u vezi je sa vremenom.
U zavisnosti od toga kakvo vreme bude ujutru, saznaćemo kakva će nam biti cela naredna godina,