Slavimo mučenika koji je prvi nastradao za hrišćansku veru, a žene obavezno treba da BUDU TIHE
Srpska pravoslavna crkva i vernici obeležavaju sutra praznik posvećen Svetom prvomučeniku i arhiđakonu Stefanu.
Stefandan ili Stevanjdan je prva krsna slava nakon Božića i slave je brojne porodice u Srbiji. Uvek se slavi 9. januara. Obeležen je kao crveno slovo u kalendaru.
Mnoštvo je narodnih običaja i verovanja o Stevanjdanu.
Najvažniji posao na dan praznika je iznošenje božićne slame iz kuće. Slama se ne baca već stavlja, radi roda i napredovanja, u raklje voćnog drveća, pčelinjak ili pak privredne zgrade.
Veruje se da božićna slama ima plodotvornu moć i da štiti od grada.
U šumadijskim selima na Stevanjdan domaćin sa sekirom odlazi u voćnjak da, kako se kaže, poseče nerodna stabla. Uzmahne sekirom, a neko ko je s njim ga odvrati od seče, govoreći mu da ne seče, jer će ove godine da rodi, pa stavi rukovet božićne slame u raklje stabla.
Bogorodica gledala Stefanovu mučeničku pogibiju
Sveti Stefan je u crkvenim spisima poznat je kao Prvomučenik Stevan jer je prvi koji je nastradao za veru hrišćansku.
Bio je Jevrejin i rođak apostola Pavla. Prvi je od sedam đakona koje su sveti apostoli rukopoložili i postavili na službu oko pomaganja sirotinje u Jerusalimu. Zato je i prozvan arhiđakonom.
Svojom verom činio je mnoga čudesa među ljudima, a svojim protivnicima Jevrejima suprotstavljao se mudrošću i silom Svetog Duha. Optužen je da je hulio na Boga i na Mojsija, a uz pomoć lažnih svedoka i osuđen.
Svetitelj se, ozaren svojom verom, obratio narodu i govorio o mnogim dobročinstvima koja je Bog učinio narodu Izrailja i nazvao ih izdajnicima i krvnicima Hristovim. Ubrzo posle toga izveli su ga iz grada i kamenovali.
Među mučiteljima nalazio se i njegov rođak Savle – kasnije apostol Pavle.
Stefanovu mučeničku pogibiju gledala je sa nekog udaljenog mesta i Presveta Bogorodica sa Svetim Jovanom Bogoslovom i usrdno se molila Bogu za ovog stradalnika istine i vere.
– Gospode ne uračunaj im greh ovaj – bile su poslednje reči svetog arhiđakona.
Telo svetog Stefana krišom je uzeo i sahranio na svom imanju potajni hrišćanin i knez jevrejski Gamalil. Mošti svetog prvomučenika Stefana su pronađene blizu Jerusalima 415. godine.
I tako, od voćke do voćke, dok ne zakite slamom, radi pospešivanja rodnosti, sva stabla koja su prethodne godine omanula u rodu.
U Vojvodini se božićna slama čisti odmah posle ponoći na Stevanjdan. Slamu prema narodnom običaju skupljaju žene koje treba da budu tihe i da ćute da se ne čuje kako odlazi Božić. Metla kojom je slama počišćena ne koristi se tokom godine već se čuva zbog zdravlja.
Slavski kolač za Stevanjdan mesi se dan pre slave i ukrašava se figuricama ptica, žita, grožđa, burencima, knjigom… Iznosi se na sto obogaćen sa suvim voćem, orasima, medom, jabukama i narandžama, a zatim posvećuje i seče ili lomi.
Za Stefandan se šaljivo kažu da je slave škrtice jer siti gosti posle Božićnog slavlja teško da mogu mnogo da pojedu i popiju.
Kult Svetog Stefana Prvomučenika je vrlo razvijen u srpskom narodu i podignuto je više od 40 hramova sa njegovim imenom. Pomen arhiđakonu Stefanu crkva daje četiri puta godišnje, a 15. avgusta se slavi Prenos moštiju Svetog Stefana ili letnji Sveti Stefan, ponegde poznat i kao Stevan Vetroviti.
Sveti Stefan bio je krsna slava dinastije Nemanjić i zaštitnik svih vladara iz ove porodice. Njegov lik se nalazio na reversu vladarskog pečata i na bazi kovanica.
Kao krsnu slavu svetitelja slavi i Republika Srpska koja je i osnovana 9. januara 1992. godine.
(Kurir.rs)