Srpska pravoslavna crkva i vernici ove godine obeležavaju Velike zimske zadušnice 6. marta.
Na Zadušnice se obilaze grobovi i pale sveće preminulima. Takođe, moli se za oprost grehova i svoje pretke, sećajući se svojih pokojnih rođaka i prijatelja. U crkvama se služi parastos na kojem sveštenik vinom preliva žito, a posle službe se obilaze grobovi najbližih, gde se upali sveća i čita molitva. Ko ne može najmilijima da ode na grob, sveću zapali u crkvi.
Na groblje se nosi kuvano osveštano žito koje podseća na Hristove reči da zrno tek kad umre rod donosi, i to ne u mraku, nego u svetlosti Sunca. Crno vino, kojim sveštenik preliva žito, označava Božje milosrđe kojim se zaceljuju rane greha. Sveća je simbol svetlosti Hristove, koja treba da nas podseti na svetlost kojom Hristos obasjava duše preminulih.
Pošto su vezane za početak Vaskršnjeg posta, to su i ove zadušnice pokretne, odnosno nemaju fiksni datum. Nedelja u kojoj se drže ove zadušnice, naziva se još i Zadušna nedelja. To je druga nedelja pred Vaskršnji post, koja pada između Sebične i Bele nedelje, koja se još naziva.
U istočnoj Srbiji se veruje da sveća upaljena na Zadušnice gori sve do sledećih. Takođe, postoji verovanje da ako se na Zadušnice ne upali sveća, mrtvi će godinu dana biti u mraku. Na ovaj dan se u istočnim krajevima ne radi ništa sa vunom, a makaze su zatvorene, da bi i vučje čeljusti bile zatvorene.
U ovoj nedelji se ne priprema ruho za neveste i nikako se sirotinja i prosjaci ne teraju od groba koji obilazite već im se da milostinja, malo novca ili nešto hrane. Na Zadušnice se ne izlazi ako nije prošlo 40 dana od sahrane.
Izvor:Kurir