Finansijska kriza i slavska trpeza

U narednih nekoliko meseci često ćemo biti domaćini i gosti na slavama. Istraživali smo koliko će se finansijska kriza osetiti na slavskoj trpezi i kako danas obeležavamo porodični praznik u čast svetitelja zaštitnika domaćinstva.Oni koji slave krsnu slavu trude se da je obeleže kako dolikuje iako, kažu, iz godine u godinu sve teže podnose taj izdatak. Za spremanje svečanog ručka prosečno se potroši oko 150 evra.Građani ističu da se trude da bogatom trpezom pokažu poštovanje prema bogu i svecu koji se slavi. Pojedini smatraju da je slava pre svega slavski kolač, sveća i ikona.
Novi trend – ima domaćina koji goste umesto u svom domu, dočekuju u restoranu.
„Kada se porodica odluči da slavu svečano proslavi u restoranu, obično je to uzak krug ljudi, najbliskih porodičnih prijatelja i rođaka, a sam ručak se ne razlikuje od bilo kog drugog“, kaže Ivana Bogdanović iz restorana „Tri šešira“.
Neretko je i na kućnoj trpezi hrana iz restorana, a poslastice kupljene od žena kojima je to mali biznis. Stručnjaci poručuju da je ipak najbolje da slavski kolač i žito domaćica pripremi kod kuće i to s osveštanom vodom.
Protojerej-stavrofor dr Dimitrije Kalezić, penzionisani profesor Bogoslovskog fakulteta
Dok to radi misli na dobro svoje porodice, misli na boga kojem se molitvom obraća, ako zna molitvu ona i čita, ako ne zna razmišlja o bogu i mesi to, a kad oni tamo odjednom pet ili 10 kg testa i onda podeli na manje količine evo 20, 50 kolača, on o tome i ne misli mnogo
Paljenje sveće, molitva za plodnost i blagostanje slavljenika i gostiju, lomljenje slavskog kolača – ritual je koji prethodi gozbi. U slavi svi treba da uživaju, ali bez preterivanja.
„Na taj način molitve koje su obavljene tokom osnovnog rituala postaju integralni deo kojim mi želimo da naše domaćinstvo do sledeće godine do slave bude u zdravlju i veselju“, napominje Kalezić.
Srpska slava nije samo na nacionalnoj listi nematerijalnog kulturnog nasleđa, već i na Uneskovoj.
Time smo otvorili prozor za sve ono drugo što postoji na reprezentativnoj listi Uneska, napominje Marko Stojanović, muzejski savetnik u Etnografskom muzeju., dodajući da je to jedan od značajnijih domena u okviru koga Unesko razmatra različite predloge.
Na slavi se veseli, na slavi se sluša muzika, igra se kolo što je prozor za dalje. Kolo bi moglo da bude sledeće za upis na reprezentativnu listu, dodaje Stojanović.
Slava nas okuplja, pa zbog brzog načina života neretko je to jedini dan u godini kada sretnemo neke rođake i prijatelje