Gastarbajteri, njih oko 300.000, koliko ih radi ili privremeno boravi u inostranstvu, samom činjenicom da moraju da plate porez na zaradu, podležu i sankcijama ukoliko to ne učine.
Zakon o porezu na dohodak koji je jasno precizirao poreske obaveze gastarbajtera, predvideo i je novčane prekršajne kazne koje idu i do 150.000 dinara, ali i kazne zatvorom u slučaju izbegavanja plaćanja poreza.
Kako se navodi u Zakonu, građani koje ostvaruju prihode iz inostranstva, a za zaradu ne podnesu poresku prijavu u Srbiji, kažnjavaju se novčanom kaznom od 5.000 do 150.000 dinara. Za one nešto savesnije koji porez prijave, ali ga ne plate, sledi novčana kazna u iznosu od 50 odsto utvrđenog poreza. Ona, međutim ne može da bude manja od 5.000 dinara.
U Zakonu o porezu na dohodak navodi se i da ko potpuno ili delimično izbegne plaćanje poreza ili daje lažne podatke o zaradi, pored novčane kazne može da očekuje i kaznu zatvora u periodu do 10 godina. Praktično, ukoliko porez koji se ne plaća iznosi više od milion dinara, osoba će biti kažnjena zatvorom od jedne do pet godina plus novčanom kaznom.
Još veći ceh je za one koji za porez duguju više od pet miliona dinara. Za njih je predviđena kazna zatvorom od dve do osam godina, a uz to i novčana kazna.
Najviša kazna je propisana za one čiji dug prelazi petnaest miliona dinara i uključuje tri do deset godina zatvora i novčanu kaznu.
U Poreskoj upravi objašnjavaju da je utaja poreza ukoliko neko svesno potpuno ili delimično izbegne plaćanje poreza, doprinosa ili drugih propisanih dažbina, ali i ukoliko daje lažne podatke o stečenim prihodima, te ako ne prijavi zaradu ili je prikriva na neki drugi način.
Više od 300.000 građana Srbije koji se, prema poslednjem popisu, nalaze na radu u inostranstvu, mogli bi da očekuju dodatni trošak, i to ako Poreska uprava odluči da striktno sprovede važeći Zakon o porezu na dohodak građana. Naime, član 7 ovog zakona propisuje da je obveznik poreza na dohodak rezident Srbije, kako za dohodak ostvaren na teritoriji Republike Srbije, tako i za primanja u drugoj državi. U najkraćem novi ceh na 1.000 evra zarade iznosi i više od 400, ali ova suma može da bude i manja.
A, zakon kaže da je rezident fizičko lice koje na teritoriji Republike Srbije ima prebivalište ili centar poslovnih i životnih interesa, ili na teritoriji Srbije, neprekidno ili sa prekidima, boravi 183 ili više dana u periodu od 12 meseci koji počinje ili se završava u odnosnoj poreskoj godini.
Kako objašnjava Udruženje frilensera i preduzetnika Srbije, formulacija „ili“ znači da je dovoljno da ispunite jedan od gore navedenih kriterijuma, kako biste po zakonu bili tretirani kao rezident koji mora da plaća porez i doprinose. Na primer, ako ste se preselili u Nemačku pre deset godina i radili tamo, ali niste odjavili prebivalište iz Srbije. Ili ste odlazili na privremen rad u neku zemlju Evropske unije na 90 dana, vraćali se u Srbiju, a onda opet išli na rad.
(Mondo/Blic)