Zastupnici Hrvatske tvrdili su, na početku glavne rasprave u sporu sa Srbijom po međusobnoj optužbi za genocid, da će dokazati da je njihova tužba zasnovanaGlavna zastupnica Hrvatske Vesna Crnić-Grotić rekla je da je SRJ, pod vođstvom Slobodana Miloševića organizovala, podstakla i počinila „genocindu kampanju“ u Hrvatskoj, u nameri da „delimično ili potpuno uništi“ tamošnje nesrpsko stanovništvo.
Miloševića je označila kao kreatora te „kampanje“. Ideja Velike Srbije, kazala je Crnić-Grotić, pokrenuta je 1986, a od 1990. je Milošević, zajedno sa svojim saradnicima, uključujući Vojislava Šešelja i Željka Ražnatovića-Arkana, pokrenuo „genocidnu kampanju“ u Hrvatskoj. Počela je „govorom mržnje protiv Hrvata“ koja je „otvorila vrata genocidnim aktima“.
Kao ilustraciju tih akata, hrvatska delegacija prikazala je sudijama snimak uništenog Vukovara.
Posle pada Miloševića, uprkos pregovorima o „pravičnom rešenju“ sa novim vlastima u Beogradu, „mnogi politički lideri u Srbiji…ostali su uporni do današnjih dana u negiranju“ zločina u Hrvatskoj, tvrdila je hrvatska zastupnica, precizirajući da hrvatske vlasti još tragaju za 864 nestale osobe, kao i za mnogim kulturnim dobrima.
„Pokušali smo više puta, ali nove vlade u Srbiji ostale su nevoljne da se suoče sa istinom“, naglasila je Crnić-Grotić.
Navela je primer predsednika Srbije Tomislava Nikolića, koji „odbija“ da prizna da je u Srebrenici u julu 1995. počinjen genocid, „uprkos presudi ovog suda“. Crnić-Grotić je primetila i da se Nikolić nije odrekao svoje povezanosti sa Vojislavom Šešeljem.
Zastupnica Hrvatske tvrdila je i da Srbija „traži utočište“ u činjenici da niko nije bio optužen, ni osuđen za genocid u Hrvatskoj pred Haškim tribunalom. „To ne znači da genocida nije bilo, niti propusta da se on spreči“.
Prihvatajući da je Srbija pokazala spremnost da krivično goni neke od počinilaca zločina u Hrvatskoj, Crnić-Grotić je ukazala na „uznemiravajuće“ nedavno poništavanje prvostepenih presuda počinicima zločina u Lovasu i Vukovaru, pred višim i ustavnim sudom.
To, po Hrvatskoj, „baca dugačku senku na posvećenost Srbije vladavini prava i pravdi“.
Crnić-Grotić potvrdila je da će Hrvatska kao veštaka za političku i istorijsku pozadinu „genocidne kampanje“ vlasti SRJ pred sud izvesti Sonju Biserko, predsednicu Helsinškog odbora u Srbiji, koju je nazvala osobom besprekorne reputacije.
Delegacije Hrvatske nastavlja izlaganje svojih argumenata, istorijskim pregledom raspada bivše Jugoslavije, o kojem govori ko-zastupnica Andrea Metelko-Zgombić.
Hrvatska je 1999. tadašnju SR Jugoslaviju tužila za genocid nad hrvatskim i drugim nesrpskim stanovništvom tokom rata na hrvatskoj teritoriji 1991-95, a Srbija je 2010. uzvratila kontratužbom da su vlasti u Zagrebu, operacijom Oluja u avgustu 1995, počinile genocid nad Srbima koji su živeli u Kninskoj krajini.
Za utorak i sredu, zakazani su iskazi svedoka, na čije je prenošenje sud izveštačima nametnuo zabranu do kraja rasprave, 1. aprila.
Kako saznaje Beta, strane su se dogovorile da iskazi svedoka u spis budu uvedeni u pisanom obliku, a da se u sudnici pojave samo oni koje suprotna strana želi da unakrsno ispita. Hrvatska nije zatražila da ispita nijednog od svedoka Srbije i oni se neće pojaviti pred sudom. S druge strane, srpski zastupnici će, pred sudijama, unakrsno ispititivati šest svedoka Hrvatske.
Izlaganje argumenata u prilog svojoj tužbi, Hrvatska će nastaviti u četvrtak i petak. Od 10. marta, zastupnici Srbije će uzvratiti izlaganjima o hrvatskoj tužbi, ali i kontra-tužbi koju je zvanični Beograd podneo protiv Zagreba. Druga runda razmene argumenata biće, uz pauze, održana od 20. marta do 1. aprila.