Svaki čas u medijima osvane priča bazirana na fotografijama ili SMS-ovima ukradenim iz nečijeg mobilnog telefona. O moralu lopova iluzorno je govoriti, ali je dobro pitanje šta smo sve spremni da poverimo svom mobilnom telefonu, spravi koja se lako gubi ili zaturi.Higijena telefona ne završava se brisanjem ekrana. Ono što u njemu čuvamo može da nam zatruje život ako padne u pogrešne ruke.“Treba voditi računa šta se radi sa telefonom. Od toga šta se slika, do toga koji se sajtovi posećuju, šta se radi, iz prostog razloga što opasnost vreba“, kaže novinar Marko Tanasković.
Opasnost je gubitak telefona ili njegova krađa. Tada, sadržaj namenjen samo porodici, prijateljima ili nikome, postaje dostupan celom svetu. Garancija nije ni redovno brisanje podataka iz telefona.
„Ako je neko pokušao da sakrije neke kompromitujuće fotografije ili se slučajno desilo da je izbrisao podatke, mi možemo da softverom vratimo te podatke i klijenti to dobiju u PDF formatu na CD-u“, kaže Dijana Jovanović iz prodavnice špijunske opreme „Spajtek“.
Verovatnoća da će neko želeti da pretraži istoriju baš vašeg telefona nije velika, ali spisak onoga što može da se otkrije jeste dugačak.
Dijana Jovanović kaže da su to SMS i MMS poruke, listing poziva, imenik, fotografije, audio i video fajlovi, prepiske sa društvenih aplikacija – Vajber, Fotošop, Fejsbuk, Mesindžer, Skajp, posećivani sajtovi, odnosno veb-stranice.
Zato se, pored obaveznog zaključavanja telefona i kartice, odabira komplikovanije lozinke, savetuje i apstinencija. Kod telefona novije generacije nekada ni sve to nije dovoljno.
„Ne znamo baš šta je to što naš telefon zna o nama. Ako odete u istoriju, vi možete da vidite gde ste bili, šta ste radili“, kaže Tanasković.
Preporuka stručnjaka je da u telefonu ne držite ništa zbog čega biste mogli da se stidite ili da zažalite ako postane dostupno nekome nedobronamernom. Ako mislite da je to neizvodljivo, makar naučite da se ne sekirate.