Zaposliti se, a posebno u Bogatiću danas je nemoguća misija. Osim ako nisi odbornik vladajuće koalicije, istaknuti član stranke, supruga, prijateljica, sin ili ćerka ili samo dete prijatelja istaknutog funkcionera.
Svaka dosadašnja vlast, a posebno takozvana demokratska koja je pučem u lokalnoj skupštini 2009. godine na mala vrata umarširala u žutu zgradu u centru Bogatića nije imala mere kada je u pitanju zbrinjavanje svojih kadrova. Svaka stranka je dovodila “svoje” ljude, pa tako sada, kako bi narod rekao u pojedinim ustanovama i samoj opštini zaposlenih ima “kao mravi”.
Čak su, za vreme dok su sudije iz opštine Bogatić zbog toga što nisu reizabrani, tj. nisu bili po volji demokratskoj vlasti sedeli kod kuće, lokalni moćnici po nalozima partijskih mentora bili primorani da pravnike “uvoze” iz Šapca.
Kao idealna priliku da se zaposle partijski poslušnici ukazao se program stručne prakse Nacionalne službe za zapošljavanje u koje se opština uključuje na osnovu lokalnog akcionog plana zapošljavanja.
Iako program još nije odobren u Beogradu, neko se “setio” da organizuje navodno evidentiranje zainteresovanih kandidata.
Čemu služi prijavljivanje, kad konkurs još nije objavljen? Ničemu drugome, osim da stranke u vladajućoj koaliciji “na dlanu” imaju sve činjenice kako bi lakše podelile plen pre nego što odrede kako će skrojiti konkurs.
Sada kada raspolažu podacima svih zainteresovanih kandidata, prema svojim željama će odrediti profile nezaposlenih za koje će raspisati konkurs za obavljanje stručne prakse. Jasno – kao dan!
Tako nas je takozvana demokratska vlast vratila u daleku prošlost kada je u konkursima za zaposlenje nedostajala samo fotografija kandidata koji će biti primljen.
Pa, kakve su to, promene? Gde se zaturiše demokratičnost, ravopravnost, jednake šanse i prava?
Na kraju, s kojim pravom se manipuliše mladim ljudima koji nemaju partijsku knjižicu i nikog svog u žutoj zgradi?