Termin cirkulacija mozgova se odnosi na odlazak mladih na usavršavanje u inostranstvo. Međutim, uobičajeno je da većina zemalja u razvoju ipak pati od odliva mozgova jer emigrirani intelektualci odbijaju da se vrate. Neki migranti se, pak, vraćaju u rodnu zemlju ili postaju transnacionalni, sa domovima u različitim državama.
Dakle, pojam odliv mozgova se odnosi na emigraciju radno sposobnih, visokoobrazovanih pojedinaca u potrazi za bolje plaćenim poslom ili poslom pod boljim uslovima, što uzrokuje da mesta iz kojih odlaze gube ove kvalifikovane ljude, odnosno „mozgove“.
Prema podacima Svetskog ekonomskog foruma, Srbija je po odlivu mozgova na 139. od 142 mesta. Od celog sveta iza nje su ostali još Burundi, Alžir i Haiti.
Među nezaposlenima je najviše onih sa srednjom stručnom školom, a posledice dugotrajne nezaposlenosti su to što se mladi, i kada konačno nađu posao, zapošljavaju van svoje struke. Pri tome, čak 85 odsto mladih prihvatilo bi da radi na crno, a dugo čekanje na posao dovodi i do porasta migranata.
Gde to idu naši sugrađani, susedi, rodbina, poznanici? Svake godine više od 32.000 ljudi ode iz Srbije. Statistika govori da najveći broj naših sugrađana odlazi u Nemačku. U Austriju svake godine odlazi više od 4.000 osoba, zbog čega ne čudi podatak da je svaki deseti stanovnik Beča – Srbin. Slovenija je treća najpoželjnija država za naše sugrađane. Takođe odlaze i u Ameriku, Kanadu i Veliku Britaniju.
Prema računici rektora Beogradskog univerziteta, Srbija je izgubila oko 12 milijardi evra zbog odlaska mladih u inostranstvo?! Najviše odlaze oni sa prirodnih i tehničkih nauka. U Sjedinjenim Američkim Državama radi oko 6000 naših istraživača. Teško je utvrditi baš tačan broj jer država još nema preciznu evidenciju stručnjaka koji su otišli iz zemlje, što opet govori o stepenu (ne)brige.
Ako bi, pak, neki poželeli da se vrate, očekuju ih kočnice na svakom koraku. Nostrifikacija diploma je prava avantura na koju se čeka nekad i više od godinu dana. Država ne može da obezbedi ni osnovne uslove kao što su fer konkursi i normalan tretman pri radu. Srbija nije u stanju da privuče naučnike iz inostranstva kako bi došlo do razmene ideja i iskustava. Stoga, odlazak mladih na usavršavanje i ostanak tamo gde imaju mnogo bolje uslove je normalna pojava.Razlozi su jasni! Plate na zapadu su, za naš standard, astronomske. Bruto plate u Nemačkoj, Velikoj Britaniji ili Francuskoj su u proseku i preko tri puta veće od onih u Srbiji. Sve što se smatra nužnim za preživljavanje, poput struje, vode, hrane, pa i interneta, platićete na kraju meseca jednako kao i u Srbiji, ali s nemačkom ili engleskom platom ćete moći i dalje da živite normalno celi mesec.
Pored navedenh razloga, treba spomenuti i političku nestabilnost, tešku ekonomsku situaciju, nekompetentnost, ugrožavanje ljudskih prava, stranačko zapošljavanje, ukorenjenu korupciju, nepotizam, nemarnost države prema talentima i nemogućnost da pronađu posao za koji su se školovali.
Realistična slika i prilika Srbije danas prikazana je definicijom iz Vukajlije, jedinstvenog rečnika slenga na srpskom jeziku, i glasi: „Odliv mozgova: Na prvi prizvuk zvuči malo morbidno. Ali u pitanju je metafora. Pojava odlaženja naših genija i naučnika u inostranstvo vapeći za boljim životnim standardom i mestom gde će više ceniti njih i njihov rad. Nikome nije bilo žao malog Tesle ili Pupina kada su otišli. Da nisu to učinili, Tesla bi u Gospiću bio inkasant za struju, koju bi neko drugi izmislio, a Pupin upravnik pošte u Kikindi”.
izvor:Zorainfo