Književnica Isidora Bjelica izgubila je bitku od teške bolesti i preminula je u 52. godini u domu svojih roditelja u Beogradu, iza sebe ostavljajući supruga i dvoje dece.
Isidora se u poslednjoj ispovesti prisetila svih teških momenata koje joj je život doneo. Tom prilikom izjavila je da „odbija da se sklupča i umre u tišini“, čime je još jednom dokazala koliki je borac bila.
Isidori nikada nije bio problem da priča otvoreno o svojoj bolesti, te je otkrila da li je nekada zažalila zbog toga.
Prenosimo deo intervjua u kojem je pričala o teškoj bolesti i svojoj borbi:
– Imala sam veliku raspravu sa Gagom Nikolićem, o tome da li treba otvoreno pričati o bolesti ili ne. Gaga je smatrao da to ne treba da se radi, da je kod nas bolest veliki tabu, da su ljudi i javnost suviše agresivni. S druge strane, da nisam otvoreno pričala o mojoj bolesti, ne bih saznala mnoge stvari, nikad ne bih došla do klinike koja mi je produžila život, do leka koji mi je produžio život. U kliniku Adžibadem Sistina otišla sam kada sam ovde već bila polumrtva, sa 60 metastaza, a tamo sam saznala za novi lek. Nikad se to ne bi desilo da nisam pričala o bolesti – rekla je tada Bjelica, pa dodala šta je sve uradila kako bi se izlečila od opake bolesti:
– Gutala sam bube na Kubi, išla sam u Švajcarsku kod nekog ludog Filipinca, koji me je udarao štapom po glavi. Treći put kada je počeo da me treska, rekla sam sebi: „Pa, čekaj, majku mu, bolje da ciknem od raka nego da me ovaj tuče drvetom po glavi!“ (smeh)… Pila sam kreč, gutala škorpije, uzimala najrazličitije tinkture, ama sve sam probala. Ljude je takvih stvari blam, ali mene nije. Kad ti neko kaže da imaš još tri meseca života, spreman si da probaš sve. S jedne strane, primila sam 66 hemoterapija, s druge strane nema tinkture koju nisam popila, alternativnog leka koji nisam progutala. Mislim da sam sad kao Raspućin, nemoguće je otrovati me, imuna sam na sve – ispričala je tada književnica.
Književnica Isidora Bjelica tada je podelila svoje mišljenje da li se kancer može izlečiti samo alternativnim metodama:
– Danas hemoterapije više nisu kao nekada. Postoje neki kanceri kod kojih je terapija veoma efikasna, kao kod mog, na primer. Svako ko je stariji od 18 godina trebalo bi da može sam da odluči kako će se lečiti, ali mislim da se od zvanične medicine ipak ne bi smelo tako lako odustajati. Pogotovo što ima mnogo i zvaničnih i alternativnih preparata koji mogu da ublaže štetne efekte hemoterapija i zračenja, da podignu leukocite, smanje bolove, spreče opadanje kose… Mislim da je opasno odbacivati bilo koji vid lečenja, naročito sada, kada se svakodnevno radi na poboljšanju lekova i terapija – zaključila je tad Isidora Bjelica.
Kurir/Informer