Preminuo Svetislav Vuković
Spiker, voditelj, tekstopisac i legenda Radio Beograda i Radio-televizije Srbije Svetislav Vuković preminuo je u 83. godini.
„Sa velikom tugom i žaljenjem, obaveštavamo vas da je 4. avgusta 2019. godine, mirno, u snu, okružen najvoljenijima, u 83. godini, preminuo Svetislav Vuković, spiker, voditelj, tekstopisac i istinska legenda Radio Beograda i Radio Televizije Srbija“, potvrdila je njegova matična kuća RTS.
Vuković je rođen 3. februara 1936. godine u Štitarici kod Mojkovca, gde je i završio osnovnu školu. Nižu gimnaziju sa malom maturom pohađao je i završio u Kolašinu. Četiri razreda Više realne gimnazije završio u Ivangradu. Osmi razred gimnazije i veliku maturu završio je u Bijelom Polju 1955. godine.
Pravni fakultet u Beogradu upisao 1955. godine na kome je i apsolvirao.
Prvog novembra 1961. godine, postavljen je za spikera Radio Beograda. Potom odlazi na Radio-autoput, najpre u Niš a zatim u Svetozarevo, pa se smatra jednim od osnivača te radio stanice. Prvog decembra 1967. godine prelazi u Drugi program Radio Beograda.
Želeći da se ogleda u radio izrazu i van spikerskog posla, prvog januara 1975. godine dobija zvanje novinara-voditelja i vodi i piše scenario za jednu u to vreme od najslušanijih emisija na radiju uopšte „Sunce, more, bit i hit“. Pored „Minimaksa“, „Prijatelja zvezda“ i „Dežurnog studija“ bio je to jedan onih zabavnih programa sredinom sedamdesetih koji su učinili prekretnicu u toj vrsti radio programa.
Jedan je od od četvorice rodonačelnika tog novog zanimanja, odnosno oblika novinarstva u elektronskim medijima. U to vreme primljen je u Udruženje novinara Srbije.
Pošto se ukazala potreba na Drugom programu za sportskom emisijom poveren mu je program subotom popodne „Muzika, sport, muzika“, a supervizor je bio legendarni Radivoje Marković.
Marta meseca 1978. godine zajedno sa ovom emisijom prelazi na Prvi program radija. Novembra 1978. dobija zvanje urednika-voditelja, da bi jula 1981. godine preuzeo uređivanje i vođenje emisije „Vreme sporta i razonode“.
Tokom svog četrdesetogodišnjeg rada oprobao se u raznim žanrovima radio izraza od spikera, preko izveštača, reportera-voditelja, pa do urednika emisija.
Sveta je mogao mnogo više nego što je pokazivao. Ne samo da je lepo pričao, lepo je i pisao, i zabavno i narodno: „Odiseja“, „Ljubav je samo reč“, „Ja te volim“, „Kad bih znao da je sama“, „Jedna stara violina, u prašini kraj kamina“, „Godine su prolazile“…
Od 1965. godine pa do danas napisao je gotovo hiljadu tekstova za razne muzičke žanrove: seriozne, zabavne, starogradske, dečje, narodne muzike. Osvajao je je nagrade i priznanja na festivalima u Beogradu, Zagrebu, Opatiji, Ljubljani, Skoplju, Prištini, Novom Sadu, Budvi.
Bio je voditelj Dragačevskog Sabora, Omladinskog festivala u Subotici, Beogradskog džez festivala, Mesama, Festivale narodne i zabavne muzike, Vukovog sabora u Tršiću, Sabora narodnog stvaralaštva u Topoli,Hajdučkih večeri u Crnoj Bari,Zmaj od Noćaja u S.Noćajskom…
Dobitnik je mnogih nagrada i priznanja za novinarski i voditeljski rad.
Pripala mu je Godišnja novinarska nagrada Radio-televizije Beograd 1982. godine za seriju emisija „Devijacije u sportu“.
Takođe, dobio je godišnju nagradu Radio-televizije Beograd za voditeljstvo 1993. godine kao i dve nagrade za radio voditeljstvo 1983. i 1988. godine.
Osvoji je i Oskar popularnosti „Radio TV revije“ za emisiju „Vreme sporta i razonode“.
Nagrada za životno delo Radio-televizije Srbije pripala mu je 1999. godine, a 2000. godine je bio najbolji voditelj RTS-a.
Bio je dugogodišnji predsednik Udruženja radnika estradne delatnosti Srbije i potpredsednik udruženja Estradni umetnici Srbije. Imao je brojne funkcije u novinarskoj organizaciji Radio-televizije Srbije. Penzionisan je 2000. godine, posle 43 godine provedene u RTS-u.