Dvadeset kilometara od Bogatića, a petnaest kilometara od Šapca, u selu Mačvanski Pričinović, među ušorenim kućama, svojom lepotom pažnju privlači domaćinstvo, netipično za ovaj kraj. Iako ima sve odlike seoskog, izdvaja se autentično-ruralnim ambijentom. Svojevrstan eko park, prostranog dvorišta, sa zelenom travom, kojoj ni prvi znaci jeseni ne mogu ništa, raj je za oči i dušu.
Tu je Šapčanin Miroslav Panić, po sopstvenoj ideji i uz pomoć prijatelja, počeo da gradi kompleks za odmor i uživanje. Mada, kako saznajemo od našeg domaćina, biće ovde prilike da se nešto i radi, o čemu svedoče cigle naslagane u dnu dvorišta i tek uzorana oranica iza dvorišnog kompleksa.
Seosko domaćinstvo kupio je pre dve godine. Najpre je ozelenio dvorište i restaurirao postojeće zgrade. Magazi, koja je ovde svedok vekova, dodao je još jednu. Tu su i dva čardaka i štala. Sve je u zelenilu i cveću. Na sredini dvorišta, oivičena kamenom, postavljena je fontana. Hlad ispod trema pojačava vinova loza koja može imati i drugu funkcju, jer plodove će ubirati ove jeseni.
Sve podseća na vreme. Upravo ono, kao da je stalo ovde. Ipak, deluje netaknuto. Ofarbani stubovi u boji vremena, natege, čuvarkuća i sve ono što se u seoskom domu podrazumeva. Drvena ograda, a na mestima i improvizovan prelaz, da se selo oseti sasvim.
Kuću je, takođe, rekonstruisao i uredio u etno stilu.
Mića je nabavio i tri magarca, konja i ždrebe. Tu su psi, mačke, ćurke. Iza ekonomskog dela, uzorana njiva. Ogorela, spremna za sadnice lešnika. Biće ovde još posla. U mačvanskoj ravnici, daleko od gradske vreve, ambijent kroji po svojoj meri, da odmara i uživa.