У Србији је за 10 година убијено 327 жена, док је Центрима за социјални рад у претходној години 18.746 жена пријавило насиље, речено је на скупу „Какав је одговор на насиље“ на коме је истакнуто да је неопходна сарадња и размена информација надлежних институција у решавању тог проблема.
Учесници скупа су се сложили и да ће се новим решењима у Предлогу закона о спречавању насиља у породици, који се налази у скупштинској процедури, направити помак, али су, такође, указали на опасност ако се он не примењује.
Повереница за заштиту равноправности Бранкица Јанковић рекла је да ћемо нулти степен толеранције на насиље имати само када будемо имали нулти степен толеранције на дискриминацију жене.
„И да имамо савршено ефикасн систем заштите од насиља у породици остаће суштински узрок, а то је дубоко укорењења родна дискриминација“, рекла је Јанковићева додајући да се ради о тешком и комплексном проблему који је тешко ресавати.
Она је као пример навела да је пре пар година у једној европској медијској кампањи истакнуто да је породчно насиља најчешћи узрок смрти жена, односно да је више жена страдало од мужева и партнера него у саобраћајној несрећи.
Јанковићева је истакла и да су Центри за социјални рад у 2015. години имали 18.746 случајева пријављеног насиља, од којих нису сви процесуирани.
Наводећи да је сваке године све више пријављеног насиља, она је истакла да се у 46 одсто случајева радило о физичком, у 30 одсто случајева психичком, а да се у осталим случајевима ради о вербалном и другој врсти насиља.
Заменица Заштитника грађана Гордана Стевановић упозорила је да је кроз рад та институција дошла до података да у великом броју случајева надлежне институције нису поступале у складу са својим обавезама у случајевима када су им се жене, жртве насиља, обраћале.
Како каже, један од проблема је то што надлежне институције недовољно сарађују и размењују информације.
Упозоравајући да велики број запослених у надлежним институцијама није прошао обуке, она је додала да је у обукама највише отишла полиција.
Стевановићева је истакла и да ће омбудсман инсистирати на личној одговорности онога ко је прошао обуке, а има пропуст у раду.
„У 12 случајева смо утврдили пропуст у раду, односно службеници у одређеним системима нису предузели све што им је дато у мандат. Само у два случајева од 14 смо имали да је систем адекватно предузео све алете“, рекла је Стевановићева оцењујући да је проблем и блага казнена политика, односно, мали број осуђујућих пресуда.
Тања Игњатовић из Аутономног женског центра рекла је да је од 6.500 кривичних пријава у 2014. години, одбачен 51 одсто.
Шеф одељења – правосуђе, унутрашњи послови и подршка цивилном друштву у Делегацији ЕУ у Србији Николас Бизел оценио је да је Србија на добром путу и да има вољу да се ухвати у коштац са тим проблемом.
„Оптимиста сам, крећемо се добрим путем, а ЕУ ће сарађивати са свим земљама“, рекао је Бизел додајући да решавањем проблема насиља над женама треба да се баве како жене тако и мушкарци.
Он је истакао да је та борба у сржи свих европских земаља додајући да је, према статистикама у европским земљама, стање и даље лоше.
Како каже, према тим статистикама, једна од три жене у европским државама су искусиле некакво насиље које је у родно у својој природи, један број девојчица су удаване као малолетне или су биле изложене физичком насиљу током детињства, док је добар број жена убијено од својих партнера.
избор:ртс.рс