Tribina „Mediji između javnog servisa i javnog interesa“ u Šapcu
Lokalni mediji uništeni u privatizaciji, loš ekonomski položaj novinara, podeljenost u društvu i spiskovi nepodobnih za gostovanje na jednoj ili drugoj strani, kao i da li N1 može preuzeti ulogu javnog servisa bile su teme tribine „Mediji između javnog servisa i javnog interesa“ koju je Udruženje novinara Srbije organizovalo u Šapcu.
Na tribini „Mediji između javnog servisa i javnog interesa“ u Šapcu (foto: UNS)
Šapčani, osim lokalnih medija, gledaju RTS ili N1, a ostale televizije retko, pokazale je anketa, koja je bila uvod tribine. Oni koji gledaju RTS ne gledaju N1 i obrnuto – utisak je i autorke ankete, Mirjane Čvorić, novinarke iz Šapca. Njen utisak je i da su ljudi zbunjeni, rezignirani, kao i da im je potrebno da pogledaju više medija da bi došli do istine.
Anketa je bila i uvod u diskusiju ko je bolji javni servis RTS ili N1. Po mišljenju novinara Nenada Kulačina, N1 niti ima nacionalnu frekvenciju, niti mrežu dopisništva da bi mogao da konkuriše RTS-u.
„Mislim da malo nedostaje građanima Srbije kada je RTS u pitanju. To što puste vest o protestima „žutih prsluka“ u Francuskoj, a ne puste da im prolaze demonstranti pored kuće, to ne mogu da opravdam. Ako neko želi malo širu informaciju, mora da traži drugu bazu, a to je N1. A što se tiče Drugog i Trećeg programa RTS-a, tvrdim da Srbija nema bolje programe od njih. N1 ne može da bude nacionalni servis, ali nam omogućava da vidimo nešto što ne možemo da gledamo na glavnoj televiziji“, rekao je Kulačin dodajući da na RTS-u nema informacija kojih i ne treba da bude, u smislu šunda, kiča i dezinformacija.
Za predsednicu Suda časti UNS-a i kolumnistkinju „Nedeljnika“ Ljiljanu Smajlović, u noći kada su demonstranti upali u zgradu RTS-a, televizija N1 preuzela je ulogu javnog servisa, dok u ovom mediju nisu ni kajronom obavestili šta se dešava. Sa druge strane, ukazala je da novinari N1 nisu pitali demonstrante i političke lidere koji su upali – da li je korektno to što rade.
Jedna od tema ove tribine bila je stanje lokalnih medija i katastrofalne posledice privatizacije. Svi sagovornici su se složili da je ekonomska situacija u medijima gora nego pre privatizacije, a slobode je manje.
Tribina je u Šapcu počela minutom ćutanja zbog smrti urednika „Vremena“ Dragoljuba Žarkovića (foto: UNS)
Za Ljiljanu Smajlović je posebno tragično što se u Srbiji ušlo u privatizaciju medija kada su se već videle greške zemalja koje su u tranziciju ušle pre nas.
„Naša privatizacija je značila uništavanje lokalnih medija. I u svetu lokalni mediji imaju probleme, ali nigde se nije desio ovaj pomor kao kod nas. Možda se mora ići u kapitalizam, ali novinari vide da su se kod nas privatizacija i kapitalizam podudarili sa uništavanjem lokalnih medija. I da li očekujete da kažu da je to sloboda, nezavisnost? Napravili smo pustoš, a proglasili za slobodu“, zaključila je Smajlović.
Za Mirjanu Čvorić slobode neće biti dok se ne prekine veza ekonomske zavisnosti države i medija.
„To što pod izgovorom projektnog finansiranja dajemo novac medijima i verujemo da će oni biti objektivni, mislim da je nemoguće. Šta bi danas Verica Barać rekla za sredstva koja se daju pojedinim novinama? Koja bi sve ministarstva bila dovedena u vezu sa pojedinim medijima? Finansijski tokovi između države i medija ne mogu u potpunosti biti prekinuti, jer bi mediji bili pogašeni. Ali dok god postoji interesna zavisnost, mediji ne mogu biti slobodni“, dodale je Čvorić.
Po mišljenju Nenada Kulačina mediji su sada još zavisniji nego kada su bili državni. Hvaleći delovanje dva novinarska udruženje poslednjih godina u zaštiti novinara, ukazao je da je drugi veliki problem njihov loš ekonomski položaj.
„Više bi nas poštovali, a manje šutirali kao krpu, da imamo normalne plate“, zaključio je Kulačin.
Milan Bečejić, urednik „Beogradskog glasa“, novina koje finansira pokret „Dosta je bilo“ tvrdi da tokom karijere duge više od 40 godina nikada nije nezavisnije uređivao neki medija nego sada. Ističući da je uvek bio protiv privatizacije medija, dodao je da su sada lokalne „radio i televizija u rukama bandita koji su ih pokupovali na čudne načine, a građani se u 90 odsto informišu sa portala“.
Nenad Kulačin istakao je problem nedeljnika Glas Podrinja sa Srpskom naprednom strankom u Šapcu koja odbija komunikaciju sa tom redakcijom, ne šalju im pozive na konferencije za novinare i različite događaje. A posle kažu „vi ste režimski medij“.
Govoreći o spiskovima podobnih za gostovanje na televizijama „jedna ili druge strane“, Milan Bečejić tvrdi da tako nešto postoji, ali da nije u pitanju samo uticaj politike.
„Ima televizija gde nisu spremni da čuju neke stvari. Da li zbog straha ili interesa, kao da imaju politički vizir, ili im ga drži neko sa strane. Ali gledaju samo u jednom pravcu. I nema tu velike priče-ili interes ili strah im drži taj vizir. Od straha se lečimo sami, a interes pokušavamo da kotrolišemo“, zaključio je Bečejić.
Tribinu u Šapcu je vodio novinar i književnik Muharem Bazdulj, član Suda časti UNS-a
Autor: S. Dimitrijević Izvor: UNS