U našoj zemlji, ali i u mnogim drugim kulturama, konzumiranje alkohola je vrlo rasprostranjeno i društveno prihvaćeno među svim grupama stanovništva, a često počinje u ranoj mladosti piše dr Zorica V. Dragaš, specijalista socijalne medicine u Centru za promociju zdravlja Zavoda za javno zdravlje Subotica.
Ljudi koji su po svemu različiti veoma različito reaguju na uneto alkoholno piće, pa i u zavisnosti od načina na koji se pije i od unete količine. Postoje osobe kod kojih određena količina izaziva neprijateljska osećanja, nagle promene raspoloženja i agresivnost. Takođe, može da se javi pospanost i povećanje ili smanjenje seksualne želje. Treba znati, a pogotovo mladi ljudi treba da zapamte: dugotrajna zloupotreba alkohola najčešće dovodi do impotencije i problema sa začećem.
NIJE STIMULANS
Naučno je dokazano depresivno delovanje alkohola na aktivnost viših centara centralnog nervnog sistema. Tada niži centri dominiraju, što dovodi do opuštenosti, osećanja samopouzdanja i povećane društvenosti kod većine ljudi koji su uneli u organizam manju količinu. Zbog toga se pogrešno misli da je alkohol stimulans. S povećanjem količine alkohola u krvi dolazi do usporavanja refleksa i vremena reakcije, pada koncentracije, pogrešnih procena (npr. razdaljine, brzine i sl.), zaplitanja pri govoru, nesigurnosti pri hodu i drugim pokretima, smanjene sposobnosti pamćenja. Osoba se ne seća ili često se ne seća svega što se dešavalo dok je bila pod dejstvom alkohola. Delovanjem alkohola smanjuje se psihofizička i radna sposobnost u svakom smislu.
Zbog toga nije dozvoljeno upravljati vozilima i mašinama, popravljati mašine i uređaje u domaćinstvu, a opasno je čak i kao pešak učestvovati u saobraćaju. Nesreće (izazivač i žrtva), povrede na radu, nasilje u porodici, razaranje porodice, moralno i intelektualno propadanje ličnosti nalaze se u „bezdanu“ čaše, u početku sakriveni. Narodna poslovica kaže da se više ljudi utopilo na dnu čaše nego u okeanima. Zbog toga alkoholizam ne sme da bude društveno prihvatljiva pojava, kao što još uvek jeste. Ako se alkohol uzima duži vremenski period u većim količinama, pored psihičkih nastaju i ozbiljni poremećaji fizičkog zdravlja. Razvija se bolest zavisnosti.
BROJNE POSLEDICE
Najpoznatija posledica alkoholizma je propadanje jetre (masna jetra – steatoza hepatis, fibroza i ciroza, neretko rak jetre), što je neminovno jer se uneti alkohol razgrađuje u jetri. Organi za varenje trpe različita oštećenja, od običnog katara do raka jednjaka ili želuca. Proces varenja hrane je usporen i otežan. Svaka ćelija, a pogotovo osetljive nervne ćelije trpe toksično delovanje alkohola, koje ostavlja brojne teške i trajne posledice. Svakog dana ih je sve više. Kliničke i epidemiološke studije su dokazale da zloupotreba alkohola ubrzava proces arterioskleroze, koji dovodi do poremećaja cirkulacije i nedovoljnog snabdevanja organizma kiseonikom i hranljivim materijama. Ako žena koja je u drugom stanju upotrebljava alkohol, iz krvi majke će preći u krvotok ploda i može izazvati različita psihička i fizička oštećenja. Kao što svaki narod treba da neguje kulturu ishrane i uzimanja alkoholnih pića, to treba da čini i svaki čovek. Opšte pravilo u svemu je umerenost. Ponekad, kada biramo alkoholna pića, neka to bude u malim količinama, domaća i prirodna, bez dodatih veštačkih boja i aroma i bez mešanja različitih vrsta.
Veoma je važno da proces proizvodnje alkoholnih pića bude tehnološki ispravan. U pojedinim zemljama, a poznati su primeri Francuske, Italije ili Španije, kvalitetna vina su veoma cenjena i preporučuju se, povremeno i u malim količinama (čaša vina posle ručka ili čašica konjaka odnosno vinjaka posle večere). Ako se ipak dogodi da osoba znatno pretera sa unošenjem alkohola ili je preosetljiva, pa se pojave tegobe i znaci koji ukazuju na ozbiljnije i teže poremećaje zdravlja ili na akutno trovanje alkoholom, tada neizostavno treba da dođe kod lekara, koji će najbolje proceniti kakve mere za oporavak i lečenje treba primeniti odmah, a koje kasnije. Poseban oprez pri unošenju alkoholnih pića zahteva se od osoba koje imaju neko hronično oboljenje i uzimaju lekove. Za njih je najbolje da se uvek, čak i u vreme praznika, strogo pridržavaju uputstava koja su dobili od svog lekara: praznici i drugi lepi ili tužni događaji dođu i prođu, a čovek i tada kao i sve ostale dane mora da živi sam sa sobom i sa svojom bolesti, u krugu svoje porodice. Na to treba uvek misliti – sreća i radost se mogu spoznati u životu i bez alkohola.
VELIKE ZABLUDE
Zabluda je da alkohol popravlja apetit i varenje, kako se to uobičajeno misli. Alkohol deluje nadražajno na sluzokožu želuca, koja se prekriva slojem sluzi, a sokovi za varenje se otežano luče. Apetit se polako gubi – ljudi više piju, manje jedu, a zbog otupljivanja čula ukusa raste želja da to budu ljuta, paprena i začinjena jela, masnija hrana, meso. Zabluda je i da je pivo hrana: B kompleks vitamina se nalazi u celom zrnu žitarica, povrću – pivo nam nije potrebno. Alkoholna pića nisu ni osvežavajući napici već diuretički: pospešuju izlučivanje tečnosti iz tela i leti se nikako ne mogu preporučiti!
(Kurir.rs/Zdravlje)