Život žena nikada nije bio lak. Nije ni danas kada treba biti majka, supruga, domaćica i uz to uspešna na poslu. A, da i od težeg može biti teže znaju žene koje žive na selu. Prve ustaju, a zadnje idu na spavanje. Prve su u njivi, voćnjaku, plasteniku, štali, ali za svoj rad ne dobijaju nikakvu nadoknadu – tako danas izgleda život žene na selu, koja se vodi kao nezaposlena, a zapravo ceo dan radi.
Rad žena je nepriznat i neprepoznat u poljoprivredi i u domaćinstvu. Obično se muškarci vode kao zaposleni na poljoprivrednom gazdinstvu, dok žene na selu rade u poljoprivredi kao pomoćni članovi domaćinstva, istaknuto je na skupu ‘Žene na selu: Unapređenje kvaliteta života u seoskom području’.
Potpredsednica Vlade Srbije i predsednica Kooordinacionog tela za rodnu ravnopravnost Zorana Mihajlović naglasila je da od četiri žene koje žive na selu, tri rade a da za to ne dobijaju nikaku finansijsku nadoknadu, a sa druge strane samo 13 odsto žena su vlasnice gazdinastava.
– Kada treba da rade, one su u radu najbrojnije na selu, a kada treba da budu vlasnice određene imovine one su najmanje brojne – naglasila je Mihajlovićeva i dodala da se napredak meri razvojem i napretkom žena u jednom društvu.
Ona je podsetila da su strategije, zakoni, akcioni planovi važna osnova, ali da je još važniji realan život, da svi treba da shvate da žena treba da ima vlasništvo nad imovinom, da može da radi.
Istraživanja su pokazala da su žene na selu nedovoljno uključene u odlučivanje, ne pitaju se o modelu razvoja poljoprivrede i sela, a politike i mere ne prepoznaju adekvatno njihove potrebe.
Rodni jaz u poljoprivredi sprečava razvoj i doprinosi odumiranju sela, poručili su učesnici skupa, i naglasili da 63 odsto žena i 37 odsto muškaraca obavljaju poljoprivredne aktivnosti na gazdinstvu. Državni sekretar Ministarstva poljoprivrede Žarko Radošević rekao je da mora da se afirmiše rad i položaj žena na selu. On je istakao da posebno zabrinjava starosna struktura žena koje žive na selu, a 50 odsto njih je starije od 65 godina.
izvor:agrotv