Nejasnoće koje su se javile po pitanju broja umrlih tokom epidemije korone trebalo bi da razreši Radna grupa koju je napravilo Ministarstvo zdravlja. Ova Radna grupa formirana pre nekoliko dana ima za cilj da konačno razreši sva pitanja koja su se postavljala u javnosti. Nju će činiti stručnjaci sa Instituta za javno zdravlje “Dr Milan Jovanović Batut” i drugih instituta, stručnjaci iz inspekcije Ministarstva zdravlja, Republičkog zavoda za statistiku i ljudi iz bolnica i lokalnih samouprava.
– Formirana je radna grupa jer i dalje ne može sa sigurnošću da se tvrdi koji je tačan uzrok smrti ljudi zbog toga što nije bilo moguće raditi obdukcije – izjavio je ministar zdravlja Zlatibor Lončar.
Kako je dodao, „analiziraće se smrtni slučajevi bez obzira da li su ljudi bili pozitivni ili negativni na koronu”.
– Pokušaćemo i bez obdukcije da vidimo šta smo i kako uradili, jer su ti rezultati bitni i za buduće geenracije da bi mogle da izvuku pouke i iskustva – istakao je Lončar.
Inače, od samog početka pandemije, brojevi umrlih i u Srbiji, kao i širom sveta, veći su nego što beleži zvanična statistika. April ove godine je najbolji i najsvežiji primer.
Velike razlike u brojkama
Prema najnovijim podacima Republičkog zavoda za statistiku (RZS), u četvrtom mesecu ove godine u Srbiji je umrlo ukupno 12.659 ljudi, odnosno 4.000 ili čak 46,8 odsto više nego u istom periodu prošle godine, kada ih je umrlo 8.625. Međutim, na osnovu zvaničnih podataka Instituta “Batut” i Ministarstva zdravlja, u aprilu ove godine je od korone umrlo oko 1.100 ljudi. E sad, da li je i onaj “višak” od 4.000 direktna ili indirektna posledica kovida-19 to bi trebalo da utvrdi upravo buduća radna grupa.
A ako bismo ovu “istragu” proširili na prva četiri meseca 2021. godine, dolazimo do podatka da je od januara, pa zaključno sa aprilom, u Srbiji umrlo 46.194 osoba odnosno 33,3% više nego 2020, kada je za četiri meseca umrlo njih 34.642. Dakle ove godine je 11.552 mrtvih više, pokazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku. Međutim, broj preminulih od korone zvanično je višestruko manji.
Slično je i ako se gleda decembar prošle godine koji pamtimo kao najcrnji mesec od početka epidemije korone u Srbiji. U poslednjem mesecu 2020. umrlo je 17.321 osoba, a u istom mesecu prethodne 2019. “samo” 9.971. Međutim, iako je razlika između ove dve godine čak 7.500 preminulih, zvanični podaci pokazuju da je od korone u decembru 2020. preminulo “samo” oko 1.800 građana.
Kon: Neophodno novo brojanje
– Ja se nadam i mislim da je to potrebno i neophodno. Ovakva pandemija to zaslužuje – rekao je Kon tom prilikom.
On je tada istakao da je broj umrlih barem tri puta veći nego što zvanična statistika beleži.
– Znate kako, svako je za sebe. Ja mogu da kažem da ja to smatram svojom dužnošću. I ne radim to ja sam, imam jedan manji tim ljudi oko sebe u Gradskom zavodu sa kojim prikupljam zvanične podatke za Beograd od Republičkog zavoda za statistiku – objasnio je dr Kon.
„Samo kod nas teorije zavere“
Naš ugledni epidemiolog je tada naglasio da je normalno da u pandemiji podaci dolaze naknadno i da nisu potpuni.
– Razlika je samo u tome što mislim da smo mi jedina zemlja na svetu gde se to posmatra sa nivoa nekakve “teorije zavere”, gde se misli da neko nešto krije smišljeno – rekao je on.
Znatno veći broj preminulih nego nekih ranijih godina beležen je i prošlog leta, iako zvaničan broj umrlih od korone nije bio tako visok. Međutim, taj “višak smrtnosti” ne znači da su svi preminuli, direktno ili indirektno od kovida-19.
Kada kažemo direktno, mislimo na one koji su bili zaraženi, a indirektno na pacijente koji su imali neke druge bolesti, koje bi u nekom normalnom vremenu uspešno lečili, a sada zbog poluvanredne situacije nisu bili u mogućnosti.
Ko će biti u Radnoj grupi
Radnu grupu za analizu smrtnih slučajeva od kovida-19 činiće stručnjaci sa Instituta za javno zdravlje “Dr Milan Jovanović Batut” i drugih instituta, stručnjaci iz inspekcije Ministarstva zdravlja, Republičkog zavoda za statistiku, ljudi iz bolnica i lokalnih samouprava, te svi oni koji su učestvovali tokom epidemije i imaju iskustva.
– Nadamo se da će nam trebati par nedelja, najmanje, da sve te podatke sakupimo i analiziramo i, ono što je najbitnije, da obuhvatimo i one koji nisu bili u bolnici, a sumnja se da su imali veze sa kovidom, da i oni uđu u tu statistiku, jer bi to bio pravi način da niko sutra ne može da kaže da smo nekoga izostavili – objasnio je ministar Lončar.
Pet razloga za „višak smrtnosti“
Naši stručnjaci su u više navrata istakli da postoji nekoliko razloga zašto je problem precizno pobrojati smrtne slučajeve od kovida-19:
1) Nepouzdani statistički podaci usled haosa izazvanog koronom
U prvom talasu korone, kada su teško oboleli bukvalno ležali po hodnicima bolnica i u najrazvijenijim zemljama sveta, nije s emnogo vodilo računa o statistici.
2) Problem definisanja “umrlog od korone”
Da li je to samo osoba koja je de fakto umrla od korone, ili su to i pacijenti koji su bili zaraženi, ali su imali i neka hronična ili teška zdravstvena stanja koja su bila primaran uzrok smrti
3) Neregistrovanje svih smrtnih slučajeva od korone
Poput, na primer, smrti u staračkim domovima ili u seoskim domaćinstvima, ili u bilo kom drugom slučaju u kojem tesiranje na koronu nije bilo urađeno pre smrti.
4) Preopterećenost zdravstvenih sistema
Koji možda nisu mogli da se bave drugim hroničnim ili teškim bolesnicima, pa je usled toga eventualno bila povećana smrtnost od tih oboljenja.
5) Strah pacijenata od odlaska kod lekara u vreme korone
To dovodi do prekidanja redovnog lečenja ili terapije, a usled toga i do mogućnosti povećane smrtnosti od bolesti koje su naizgled bez ikakve povezanosti sa koronom.
(Kurir.rs/Blic)