Heroji ne nose kostime. Heroji nemaju plašt i povez preko očiju. Heroji ne lete. Neki od njih ni ne hodaju. Heroj naše priče je Mitar Palikuća, Šapčanin koji živi u Novom Sadu, i jedan je od predstavnika Srbije na Paraolimpijadi 2016. godine.
Do 2001. godine radio je u vojsci kao stariji vodnik prve klase. Pri povratku sa zadatka sleteo je s puta i zadobio povredu kičme. Od tada, vezan je za kolica. Posle dve godine otišao je u invalidsku penziju. Petnaest godina nakon toga putuje u Rio de Žaneiro, na Paraolimpijske igre.
Bez discipline nema uspeha. Mora da se sluša i da se radi, a možda, na moju sreću, ta vojna škola i roditeljsko vaspitanje su mi pomogli da napredujem i uspem u stonom tenisu.Oporavak traje i dan danas, ali, kada je povreda kičme u pitanju, najbitnije su prve dve, tri godine, kasnije su to odlasci po banjama i na more. Danas se oporavljam kroz stoni tenis, jer čovek mora da bude aktivan. Ako je čovek mentalno zdrav, sve ostalo može da se nadoknadi.Pošto sam voleo fudbal, kada se nesreća desila, pitao sam se zašto su mi se baš noge oduzele, zašto više neću moći da šutiram loptu, da igram fudbal. Nekako sam to sklonio sa strane i produžio dalje. Naravno da nisam zaboravio na fudbal, ali upornost i volja za životom, za kretanjem, za druženjem sa ljudima pomogli su mi da prevaziđem tu barijeru. Dok se nisam povredio, nisam imao kontakt sa osobama sa invaliditetom, ali tek kad se to meni desilo, kad sam ušao u taj svet, video sam dosta toga što pre nisam mogao, video sam stvari iz drugog ugla.U Novom Sadu je baza za invalidski stoni tenis. Na SPENS-u imamo odlične uslove, naše je samo da radimo, treniramo i da ko može donese neke rezultate. Čovek mora da se odrekne nekih stvari da bi došao do uspeha.
U Novom Sadu je baza za invalidski stoni tenis. Na SPENS-u imamo odlične uslove, naše je samo da radimo, treniramo i da ko može donese neke rezultate. Čovek mora da se odrekne nekih stvari da bi došao do uspeha.Ovih dana nastavljaju se pripreme posle kraće pauze, a treniramo dva do tri puta dnevno. Trener i selektor je Zlatko Kesler. Pored mene nosioci reprezentacije su moji saigrači iz Stonoteniskog kluba invalida SPIN, a to su Borislava Perić Ranković i Nada Matić.Uspeh je veliki što sam se plasirao, ali kod mene sve ide korak po korak. Nekoliko godina unazad donosio sam medalje sa takmičenja, tako da se nadam ću ostvariti zapažen rezultat i na Paraolimpijskim igrama. Ali, kao što rekoh, idem korak po korak, a najbitnije je da čovek dâ sve od sebe. Optimista sam, nema predaje.
Mitar Palikuća ističe da je ljudima potrebna pomoć i podrška bližnjih da bi bili uspešni u tome što rade, kao i to da mu je supruga velika podrška u životu. Ovaj šestoplasirani stonoteniser na svetu je otac dvogodišnjeg dečaka. Pored svega što je doživeo, u njegovim očima vidi se želja za životom i uspehom. Krajem avgusta putuje na Paraolimpijadu, a mi mu želimo sreću, i svakako ne sumnjamo da će se vratiti bogatiji za jednu medalju.
izvor:Zorainfo