Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas slave Vavedenje, jedan od najvećih praznika posvećenih Bogorodici i njenom prvom ulasku u hram.
Vavedenje je uspomena na događaj zapisan u Jevanđeljima kada je Bogorodica u pratnji svojih roditelja Joakima i Ane, stupila pod svodove Jerusalimskog hrama.
Na vratima hrama dočekao ih je starac Zaharija, otac Jovana Preteče, koji je Mariju uveo ne samo u hram, već i u deo nazvan Svetinja nad svetinjama, u koji je mogao da uđe samo prvosveštenik.
Marija je tamo ostala devet godina, a uvođenje device Marije na mesto za prvosveštenike i postupak Zaharijin u hrišćanstvu se tumači kao deo proročanstva o dolasku Spasitelja.
Nakon upokojenja njenih roditelja Joakima i Ane, sveštenstvo je odlučilo da Mariju uda za 80-godišnjeg udovca Josifa, koji je već imao odraslu decu.
Prema pedanju, time su zadovoljeni strogi propisi koji ne dozvoljavaju da devojka ostane devica do kraja života, već je svaka morala da se uda. Marija je živela u Josifovoj kući kao što je živela u hramu pa je, po hrišćanskoj legendi, ona bila prva monahinja – ona koja je život zaveštala Bogu.
Vavedenje se u narodu naziva i Sveta Prečista i smatra se posebno ženskim praznikom.
Prema verovanjima u istočnoj Srbiji, na današnji dan na osnovu vremena moguće je predvideti rod useva – vedro nebo znači i dobre useve.
Ovaj praznik slavili su i stočari koji tog dana, prema predanju, nisu uzimali u ruke makaze, srpove ili kose.
Vavedenje je praznik Bogorodice koju najviše poštuju žene jer se ona smatra njihovom zaštitnicom. Prema predanju, na današnji dan, Presvetoj Bogorodici se mole nerotkinje kako bi dobile porod.